16jan2021 Uspon na greben Belave severnom stranom planine

Planine u pirotskom kraju su konačno pod snegom, onako kako i treba da izgledaju u ovo doba godine. Ovaj članak je podsećanje na neke moje ranije avanture, ali i predlog za izuzetnu relaciju za održavanje kondicije na koju možete da krenete bukvalno peške od svoje kuće. Ja sam najviše voleo da njome idem upravo zimi, a videćete u tekstu koji sledi - često i po dubokom snegu.

Belava je niska planina koja se na istoku nadovezuje na Suvu planinu i pretežno je krečnjačkog sastava. Pruža se pravcem severozapad-jugoistok u dužini od oko 15 km od Bele Palanke do Pirota. Na severu se prostire do reke Nišave, na jugozapadu je dolinom Sedlar odvojena od Crnog vrha, a na jugu i jugoistoku doseže do starog druma Pirot-Bela Palanka. Završava se u neposrednoj blizini gradskog jezgra Pirota, brdom Sarlah, koje se strmo spušta i zadire u dubinu Pirotske kotline deleći je na dva dela. Najviša kota Belave je na visini od 946 m. 

(https://sr.wikipedia.org/sr/Белава)

Uspon na greben Belave predstavlja za mene jednu od najlepših pešačkih relacija u okolini Pirota. Preporučujem je rekreativcima i svima koji vode brigu o svom zdravlju. Za to postoje dva razloga. Prvo, jedna je od retkih relacija u pirotskom kraju na koju se može poći pešice od kuće. Drugi razlog je što se usput prolazi pored nekoliko veoma zanimljivih mesta. Fotografije u članku će predstavljati moj izbor iz setova slika nastalih 29. januara 2011. i 28. januara 2017. godine.

Ova pešačka tura se može realizovati na nekoliko različitih načina. Kako god, treba stići do mesta koje se nalazi iznad Gnjilana, severno od sela, gde se nalazi raskrsnica više puteljaka. Ovde je nadmorska visina oko 520 m, tu su česma i krst posvećeni Svetom Trifunu (ovo je vinogradarski kraj!), a u blizini je Crkva Svete Trojice:

Sa ovog mesta je lep pogled na planinu Belavu i na pravac kojim se ide na njen greben:

Ja sam obično do ovog mesta dolazio sa Sarlaha, južnom stranom brda, koristeći stazu koja polazi iznad tunela na ulazu u grad. Ovaj pravac omogućava lep pogled na grad i Pirotsku kotlinu:

Najčešće mi je prva usputna stanica bilo mesto Šančevi, na prevoju između Sarlaha i planine Belave. Obično mi je za dolazak do Šančeva pomenutim putem bilo potrebno 30-35 minuta hoda od kuće u naselju Barje. Do pomenute važne raskrsnice seoskih puteva iznad Gnjilana ima još oko pet minuta.

Vidite da u ovom kraju ima puno obročnih krstova, starih i obnovljenih. Neki od njih predstavljaju mesta okupljanja za Zarezoju, 14. februara. Do mesta na kome se nalazi jedan od njih, a koje je prikazano na prvoj fotografiji u poslednjem setu, može se, osim poreko Sarlaha, doći na još dva načina - iz sela Gnjilan (postoji skretanje desno sa puta koji vodi iznad gradske bolnice), ili putem koji vodi uz severnu stranu Sarlaha, iz istoimenog naselja iznad tunela.

Drugi način dolaska na ključnu raskrsnicu je lakši - iz sela Gnjilan, putem koji od škole vodi za seosku crkvu:

Znači, utrošili ste, u zavisnosti od kondicije i fizičke spremnosti, oko 45 minuta do sat vremena da od svoje kuće u Pirotu stignite do ovog mesta iznad sela Gnjilan. Predstoji teži deo relacije i uspon na greben Belave severoistočnim padinama planine. Za ovaj deo biće potrebno i nešto više vremena, uz savladavanje oko 300 m visinske razlike. Treba izabrati put koji vodi u pravcu severo-zapada i na mestu prikazanom na prvoj sledećoj fotografiji skrenuti levo:

Ovde bi trebalo proći pored krsta koji potiče iz 1927. godine, a posvećen je Svetom Germanu ili Džermanu:

U spletu puteljaka treba izabrati pravi koji vodi do najvišeg dela planine. Otežavajuća okolnost je to što je Belava u ovom delu teško prohodna i što je teren vrlo nezgodan za orijentaciju. Ne postoje nikakve markacije. Ima puno bočnih skretanja koja vas mogu skrenuti sa pravog puta. Zbog toga je moja preporuka, da ovom relacijom, za prvu priliku, pođete s nekim ko poznaje teren i ko je već bio u ovom kraju.

Važan orijentir predstavlja mesto zvano Korita, gde se nalazi česma ozidana sa nekoliko redova tesanog kamena. Do ovog mesta ćete doći ako na odvajanjima bočnih puteva, prikazanim na sledećim fotografijama, produžite pravo:

Ako na mestu sa poslednje fotografije skrenete levo gore, u šumu, to je takođe dobar izbor za uspon na greben, ali ćete tada proći putem koji vodi neposredno iznad česme Korita, a zbog konfiguracije terena verovatno i nećete videti ovo mesto. Korita se nalaze neposredno ispod kolibe prikazane na drugoj od sledeće dve fotografije:

Česma u mestu Korita je udaljena od centra sela Gnjilan oko 40 minuta hoda. Nalazi se ispod Markove štrapke, vrha ili bolje reći zaravni na Belavi (804 m) sa koje se pruža lep pogled na Pirotsko polje. Markova štrapka je ime dobila po udubljenju u jednoj steni u obliku konjskog kopita, gde je navodno stao konj Kraljevića Marka. O ovom mestu sam pisao 30. marta 2020, kada sam do njega došao iz sela Gnjilan, ali usponom uz južnu stranu planine.

Ispod česme Korita su u davna vremena bila poređana poveća kamena korita kako bi se voda prelivala i stoka pojila vodom. Nekad ih je bilo čak 12, a danas ih je ostalo mnogo manje. Navodno je u vreme Turaka ovde prolazila jedna bočna trasa čuvenog Carigradskog druma, odnosno puta Via Militaris, u doba Rimljana. Voda nije dobra za piće i miriše na sumpor. (Snežana Branković: ,,Prošlost mog zavičaja - predanja, priče, događaji’’, priča ,,Mesto u Korita’’; Pirot, 2012)

Prostor oko česme je veoma blatnjav, zbog viška vode koji sporo otiče niz severne padine Belave, prema Žukovu. Od Korita do cilja relacije ima još otprilike pola sata hoda, uz napomenu da se uglavnom nadalje ide uzbrdo. Pred kraj relacije put vodi kroz borovu šumu i to je po mom mišljenju njen najlepši deo:

Ako ste izabrali pravi put, on će vas nepogrešivo odvesti do željenog mesta. Šuma se pri kraju proređuje i izlazi se na proplanak na grebenu Belave, sa koga se pruža prelep pogled u pravcu juga. Mesto se nalazi tačno nasuprot Velikom Suvodolu, Blatu i Kosturu. Nešto zapadnije su sela Mali Suvodol i Ponor. Ovde sam bio u januaru 2011, nakon skoro dva sata hoda od kuće, ali putem kroz selo Gnjilan:

Tačno šest godina kasnije, 28. januara 2017, na ovom mestu sam se našao posle dva sata hoda - stazom preko Sarlaha i Šančeva i uz gaženje dubokog snega na severnim padinama Belave:

Odavde se može uživati u prelepom pogledu na južni deo Pirotske kotline, Vlašku planinu, Šljivovički vrh, Crni vrh i Suvu planinu. Repetitor na Kardašnici, zapadnom delu Belave, udaljen je vazdušnom linijom oko 2 km:

Tako sam ja, pre četiri godine, okružen belinom snežnog pokrivača i okupan zracima zubatog januarskog sunca, uživao u pogledu na okolinu i prikupljao snagu za povratak po teškom terenu. Po dolasku u Gnjilan, nakon otprilike 1h 15 min hoda, osetio sam da mi ponestaje snage. Pozvao sam taksi kojim sam se odvezao kući, pa i to može da bude predlog kako da bar malo olakšate ovu prilično zahtevnu relaciju.

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: fenomenalna pešačka relacija, preporučujem stazu preko brda Sarlah i Šančeva u odlasku, a povratak preko sela Gnjilan i gradske bolnice; proplanak na grebenu planine Belave sa fantastičnim pogledom na okolinu i sela u Pirotskoj kotlini

Rizici: naporna relacija zbog konstantnog uspona, nepostojanja markacije i velikog broja puteljaka koji otežavaju snalaženje; za prvu priliku ne treba ići sam već isključivo u društvu neke iskusne osobe, pogotovo ne zimi i po snegu - zbog blata, dubokog snega na severnoj strani Belave i divljih životinja

Komentari

Novi komentar