19jun2021 Balta Berilovac - Ćuštica (mahala Tovarnica)

Vremenske (ne)prilike već drugi vikend ne dozvoljavaju opuštenu i dužu posetu višim delovima Stare planine. Prošlog vikenda sam sa svojim zetom bio u podnožju Suve planine, a ovog je usledila relacija sličnog tipa i poseta nižim delovima naše Stare. U Ćuštici sam poslednji put bio u aprilu 2016. Nažalost, i ovog puta sam bio sâm.

Za polaznu tačku sam izabrao Balta Berilovac, selo u južnom delu knjaževačke opštine, udaljeno od Pirota oko 43 km ili 50 minuta vožnje. Nalazi se na putu koji povezuje Kalnu sa ski-centrom na Babinom zubu, u dolini Trgoviškog Timoka. Udaljenost od središta opštine u Knjaževcu je oko 32 km, a nadmorska visina na mestu odvajanja puta za Ćušticu oko 410 m:

Razlika u preduzimljivosti meštana ovog kraja, u odnosu na ,,pirotski kraj'' s druge strane Stare planine, je očigledna. Na potezu od Kalne, preko Inova i Vrtovca do Balta Berilovca, pa i dalje prema Crnom Vrhu i Babinom zubu, sve vrvi od smeštajnih kapaciteta, etno-kuća, kafanica, mesta gde se mogu kupiti domaći proizvodi i suveniri, iznajmiti ski-oprema i sl. U pirotskom delu Stare planine kafa se može popiti jedino na Vrelu. Gde su tu Topli Do, Gostuša, Pakleštica, Rsovci, Visočka Ržana, Jelovica, Brlog, Dojkinci, Slavinja, Rosomač...? S druge strane, primer nam daju pojedina mesta u dimitrovgradskoj opštini, koja su već prepoznala etno-turizam kao šansu za svoj opstanak ali i dalji razvoj - Poganovo, Trnski Odorovci, Lukavica. Poziv mojim sugrađanima, koji su u mogućnosti da nešto promene po tom pitanju, da se zamisle i trgnu iz letargije...

Put do Ćuštice je asfaltni. Dobrim delom u početku prolazi kroz južni deo Balta Berilovca:

Ovo je jedno od većih naseljenih mesta u Knjaževačkom Budžaku. Podaci sa Vikipedije kazuju da je Balta Berilovac 2002. brojao 187 žitelja, a 1948. - 618. Osnovna škola u selu postoji od 1850. godine. Jedan deo tradicionalne manifestacije ,,Molitva pod Midžorom'', koja se svake godine dešava uoči Đurđevdana, odigrava se upravo u dvorištu stare škole u Balta Berilovcu, na izlazu iz sela prema Crnom Vrhu i Babinom zubu.

Ide se dolinom Ćuštičke reke i put je najpre odličnog kvaliteta. Posle 20-ak minuta hoda stižem do mesta Popova livada, odakle jedna planinarska staza vodi na Babin zub, preko Treštene čuke. Odavde je put lošijeg kvaliteta, da bi ponovo bio bolji na uzbrdici pred sam ulaz u Ćušticu. Zauzvrat, predeli su sve lepši:

Na manje od deset minuta hoda od ovog mesta nailazi se na tablu koja označava početak sela Ćuštice. Ovo je veoma raštrkano selo koje zauzima veliko prostranstvo. Neću pogrešiti puno ako kažem da od ove table do pojedinih ćuštičkih kuća na padinama Stare planine ima 8-10 km.

Prva mahala koja se prolazi jesu Porečanci. Ovo je ujedno i jedna od najvećih seoskih mahala. Most na izlazu iz nje vodi na desnu obalu Ćuštičke reke, a odmah iza njega je još jedna planinarska staza kojom se može na Babin zub.

Nakon 50 minuta hoda od skretanja u Balta Berilovcu (ili 4.5 km), našao sam se na ulazu u glavni deo sela Ćuštice, ispred crkve posvećene Svetim apostolima Petru i Pavlu. Podignuta je 1883. godine, nedavno je obnovljena i ima lep ulaz i zvonik. Nažalost, bila je zaključana, ali se mnogo toga može saznati sa natpisa i krstova pored ulaznih vrata. Zanimljivo je da, poput crkava u drugim selima Budžaka, pripada parohiji čiji je centar u pirotskom selu Temska, a time i Niškoj eparhiji.

Pored spomenika posvećenog nastradalim meštanima sela u Drugom svetskom ratu (desetorica njih streljana u oktobru 1943), dve građevine su dominantne u centru Ćuštice. Prva je seoska škola, napuštena, ali renovirana i spremna za neka bolja vremena. Preko puta nje, na platou na oko 535 m nadmorske visine, nalazi se seoski zadružni dom sa svim propratnim sadržajima koji su nekada bili u funkciji - disko klubom, prodavnicom, etno-zbirkom... Ne sećam se da sam negde u pirotskom kraju video veću zgradu zadružnog doma:

Nisam siguran da li se Ćuštička reka tako zove od ovog mesta ili ime nosi još od spoja Strmničke reke i Tovarnice, par kilometara uzvodno. U svakom slučaju, ovde se glavnom rečnom toku pridodaje Svinova reka koja dolazi sa istoka. Upravo preko ovog potoka prelazim most i produžavam dalje na jug jer imam za cilj da stignem do jedne od udaljenijih ćuštičkih mahala, Tovarnice. Put je i dalje asfaltni:

Uzput prolazim kroz još jednu mahalu. Zanimljivo je da je dosta kuća okrečeno u pastelnim bojama, a u zidove pojedinih ugrađen je i sitno smrvljeni crep.

Na oko 2 km od centra sela nalazi se mesto Gabar. Upravo ovde je spoj pomenute dve staroplaninske rečice, a tu je i obročni krst posvećen Svetom Jeremiji. Meni je od zadružnog doma bilo potrebno 20-ak minuta hoda. Asfalt prestaje i nadalje se ide zemljanim putevima. Jedan vodi do mahala Tovarnica i Prekrsni del, a drugi u Drenovsći del. Ovu poslednju mahalu sam posmatrao sa mesta Dobrogled, do koga sam stigao sa prevoja K'ln, preko Mirkovaca, 19. decembra prošle godine. Tada sam posetio i Prekrsni del, jednu od najudaljenijih mahala Ćuštice, ali iz drugog pravca.

Ja sam krenuo levim putem. Ispostavilo se da do krajnjih kuća i pojata u Tovarnici ima oko 2.5 km. Put vodi uz istoimeni potok, delimično je lošijeg kvaliteta i blatnjav. Sa njega se vidi stena Bolvan, podno Jabučkog ravništa (1429 m), mada je ovog puta uglavnom bila zaklonjena oblacima:

Na ulazu u Tovarnicu srećem ljude. Iz Knjaževca su, ali letnji deo godine provode ovde. Nisam mogao da odbijem njihov poziv na kafu, rakiju i kozji sir. Odmarao sam oko 40 minuta u prijatnom razgovoru. Saznao sam da je Tovarnica dobila svoj naziv po tome što se u prošlosti nalazila na trasi važnog trgovačkog puta. Njime su, navodno, Turci kamilama prevozili robu preko Stare planine za Bugarsku i Tursku. Smatra se da je dolina Ćuštičke reke nekada bila pod vodom i deo mora, kojim su dolazili brodovi sve do pomenutog mesta Gabar. Zbog toga meštani danas ovo mesto nazivaju i Brod.

Dobio sam informaciju da je osnovna škola u Ćuštici radila do sedamdesetih godina prošlog veka, da se meštani nadaju izgradnji puta koji bi njihovo selo spojio sa planiranim putem koji bi povezivao Mirkovce i Jabučko ravnište, da su se Ćuštičani ranije iseljavali očekivano u Knjaževac, Zaječar i Bor, ali da su najviše ostali vezani za Pirot - delom zbog crkve u sastavu Temačke parohije, delom zbog činjenice da je njihovo selo ranije pripadalo opštini Pirot. U zaseoku Dandžalovica, udaljenom par kilometara naviše, živi Zarija Tošić, zvani Andra, čija je potresna sudbina rastužila čitavu Srbiju u novogodišnjem serijalu Jovana Memedovića ,,Sasvim prirodno''. Ispostavilo se da je moj domaćin Andrin rođak i da je upravo on vodio Jovana Memedovića i njegovu snimateljsku ekipu do kuće u kojoj ovaj čovek živi.

Tovarnica je napuštena mahala i nije ostalo ništa više od napuštenih kuća i pojata u dolini potoka koji dolazi iz podnožja Bolvana i Orlove stene:

Ovde, na nadmorskoj visini od oko 790 m i na oko 4.5 km od centra Ćuštice, jedan sporedni put se odvaja za pomenutu Dandžalovicu. Pravo se produžava za par kilometara udaljeni Prekrsni del.

Posle uživanja u prirodi u ovom delu Stare planine gde ranije nisam bio, krenuo sam nazad brzim hodom, u želji da izbegnem kišu koja je pretila tamnim oblacima. Oko 9 km rastojanja do puta u Balta Berilovcu sam prešao za 1h 30 min. Ukupno sam prepešačio tog jutra oko 18 km i ponovo sam, kao i prethodnog vikenda, imao sreće sa kišom. Počela je da pada tek u povratku, kod Temske.

Trajanje relacije: oko 6h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5), rastojanje koje se prelazi nije malo, ali se čitavom dužinom trase ide putem

Karakteristike: prelep kraj u podnožju Stare planine, u dolini Ćuštičke reke i Tovarnice; brojne i delom napuštene ćuštičke mahale; ljubazni i predusretljivi domaćini

Rizici: nema ih; do mesta Gabar, na oko 2.5 km pre Tovarnice, čak vodi i asfaltni put

Komentari

Novi komentar