25jul2021 Uspomena na lepu relaciju: Borovsko polje - Mahala Selište

Ovog puta sam hteo da opišem neku relaciju na kojoj sam bio u vremenskim uslovima sličnim onima koji trenutno vladaju u Srbiji. Izbor je pao na lepa mesta u dimitrovgradskoj opštini. Iznenadio sam se kada sam u svojoj kolekciji pronašao set fotografija pod datumom 31. maj 2015. Sećam se da je tog dana bilo toliko toplo da sam bio siguran da se moja poseta ovom kraju desila u leto.

Ovo je na neki način bio moj prvi, neposredni ,,susret'' sa prelepim Borovskim poljem. U januaru prethodne 2014. godine sam ga posmatrao sa jugozapada i brda Basare i bio oduševljen krajem koji sam do tada samo registrovao na topografskoj karti. Pošto sam do Basare tada stigao iz drugog pravca (sela Poganovo i Banjski Dol), poželeo sam da se što pre nađem u samom polju. Naravno, do njega sam u maju 2015. stigao putem koji i preporučujem za dolazak. Dugačak je desetak kilometara, a vodi od dimitrovgradskog prigradskog naselja Beleša, preko Prače. Po makadamskom putu, za savladavanje visinske razlike od oko 450 m, potrebno je malo više od pola sata vožnje.

Najpre mi se sa leve strane ukazalo prelepo brdo Peros, u čijem se podnožju nalaze sela Prača i Bilo. Njegov najviši kupasti deo naziva se Sveti Ćirik (1033 m) i vidljiv je izdaleka, čak i iz Pirota:

Zatim je usledila panorama Borovskog polja, sa farmom u njegovom centralnom delu i pomenutom Basarom u pozadini (1028 m):

Ovde sam u senci (koja je na Borovskom polju retkost) ostavio automobil. Sreo sam jednog ljubaznog čoveka koji je na farmi tada uzgajao ovce, goveda i konje. Obradovala me činjenica da je farma aktivna i da pruža kakvu-takvu nadu u razvoj i napredak ovog predivnog kraja:

O Borovskom polju, njegovom značaju za kraj koji se naziva Burel i njegovim čuvenim ,,bandama'', već sam pisao na blogu 8. juna 2019, kada sam poslednji put boravio na ovom mestu sa članovima svoje porodice. Pronađite ovaj zanimljivi članak u ,,Arhivi relacija'' i pročitajte ga.

Krenuo sam u obilazak okoline. Logično, produžio sam putem koji vodi od mesta kod farme gde sam ostavio automobil. Uživao sam u zelenom i rasvecatanom Borovskom polju, a primetio sam da je jedan njegov deo, nedaleko od farme, močvaran:

Došao sam do raskrsnice puteva. Glavni put je produžavao za selo Barje, a ja sam skrenuo desno, ka njegovoj mahali Selište. Sa ovog mesta mi se Borovsko polje učinilo najlepšim:

Put do oko 2 km udaljene mahale Selište vodi niz Seliški potok, pritoku Poganovske reke. Brdo Basara, sa repetitorom na vrhu, ostaje s desne strane:

Od farme na Borovskom polju do prvih kuća u Selištu trebalo mi je oko 20 minuta hoda:

Selište je mahala sela Barje, a nekada je bila deo velikog sela Borova koje se sastojalo iz tri današnja sela - Barja, Verzara i Bila. Borovo je svojevremeno bilo centar parohije, a u različitim vremenskim periodima u njegovom ataru se nalazilo sedam crkava i četiri manastira. Jedna od njih, Crkva Svete Bogorodice, nalazila se upravo u ataru mahale Selište (Cvetko Ivanov i grupa autora: ,,Vera i kamen - crkve i manastiri'', Narodna biblioteka ,,Detko Petrov'', Dimitrovgrad, 2018). Administrativna podela Borova na manje celine obavljena je početkom pedesetih godina prošlog veka. Danas je selo sastavljeno iz više, međusobno udaljenih mahala, nažalost uglavnom napuštenih. Jedne od najudaljenijih mahala Barja su upravo Selište i Popova dolina, koje se nalaze u podnožju Basare. O ovom zanimljivom i lepom selu sam pisao u članku od 2. maja 2019. Tada sam njegov ,,glavni'' deo, koji se u odnosu na mahalu Selište nalazi ,,preko brda'', obišao u društvu najboljeg mogućeg vodiča - gospodina Cvetka Ivanova, inženjera, profesora i hroničara burelskog kraja, autora navedene knjige. Nismo propustili priliku da obiđemo Ždrelo i vodopad Ripalo, na potoku Riti, u slivu Poganovske reke. Pročitajte i ovaj članak. Inače od fame na Borovskom polju do Barja ima oko 4 km, a u selo se mnogo lakše iz pravca Dimitrovgrada stiže putem iz doline Lukavičke reke, preko Donje Nevlje.

Poslednjeg dana maja 2015. ja sam u Selištu video da u njemu žive ljudi. Kakva je situacija pet godina kasnije, ne smem da nagađam. Veliko selo Borovo je 1948. godine brojalo 1436 stanovnika, a selo Barje 2011. godine svega 28... Na severnom obodu Borovskog polja nalazi se mesto gde svake godine stanovnici Barja i njihovi gosti slave Svetog Iliju ili Ilind'n.

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: fantastičan kraj južno od Dimitrovgrada, u središtu područja koje se naziva Burel; prelepo Borovsko polje, okruženo Perosom i Basarom; farma sa česmom iz koje ističe ledena voda

Rizici: put od Beleša do farme na Borovskom polju nije najboljeg kvaliteta, sada je bolje obeležen i ne bi trebalo da se ima problema sa snalaženjem u ovom prilično opustelom kraju

Komentari

Novi komentar