29oct2020 Ušće Temštice u Nišavu kod Staničenja

Nakon obilaska deponije Muntina padina, bolje reći njene okoline, produžio sam 6 km dalje lokalnim putem prema Beloj Palanci. Želja mi je bila da posetim jedno lepo mesto na kome nisam bio baš dugo. To je spoj dve najveće reke u pirotskom kraju. Nalazi se u neposrednoj blizini sela Staničenja.

Automobil ostavljam na skretanju za Bego-most na Temštici i selo Kumanovo. Ovo mesto je od Pirota udaljeno oko 11 km:

Ovog puta ne idem uz Temšticu do Bego-mosta, već na suprotnu stranu, niz reku. Prolazim ispod auto-puta:

Nailazim na železničku prugu. Nisam odoleo iskušenju da slikam Temšticu sa železničkog mosta:

Kasnije ću, u povratku, ponovo preći most ali u suprotnom smeru. Produžavam niz prugu do železničke stanice Staničenje:

Moja pokojna baba iz Temske mi je pričala da su svojevremeno sa ovog mesta ispraćala oca na školovanje u Niš. Ja ga pamtim po tome što sam osamdesetih godina prošlog veka ovde dolazio s društvom vozom, a zatim smo putem uz reku Temšticu išli na kupanje na tada popularni Mladenov jaz. U međuvremenu, ovo mesto se potpuno promenilo, a zgrada železničke stanice izgleda ukleto i kao savršeno mesto za snimanje horor filmova:

Taman kad sam pomislio da je stanica pusta, iz zgrade je izašao železničar. Obavestio me da koristim poslednju priliku za fotografisanje jer će uskoro ovo mesto promeniti svoj izgled. To me iskreno obradovalo jer sam pomislio na elektrifikovanu prugu Niš - Pirot - Dimitrovgrad i rekonstruisanu železničku stanicu u Staničenju. U prilog tome, malo dalje od mesta gde sam ostavio automobil, postoji skretanje sa lokalnog puta do stanice, sa nadvožnjakom preko auto-puta.

Prešao sam železničke koloseke i uputio se putem koji najkraćom trasom vodi do sela Staničenja:

Dolazim do pešačkog mosta preko koga se prelazi na levu obalu Temštice. Prelazim oprezno jer nije u najboljem stanju. Pogled na reku sa njega je još lepši nego sa železničkog. Reka Temštice od ovog mesta do ušća u Nišavu ima manje od 1 km toka:

Po prelasku mostića skrećem desno na put koji vodi niz reku:

Asfaltni put koji vodi prema Staničenju nije daleko od ovog mesta, kao ni Crkva Svete Petke na ulazu u selo, najstarija crkva u pirotskom kraju. Prateći seoski put dolazim do jednog mesta koje nisam primetio 1. maja 2011, kada sam poslednji put bio na ušću. Tu Temštica formira brzak i dublji vir pa pretpostavljam da ovo mesto nije loše posetiti leti i osvežiti se u hladnoj vodi:

U delu puta koji sledi bilo je nešto više blata. Nailazim na Nišavu koja mi izgleda bajkovito lepo:

Do ušća ima još malo. Ovde su korita dve reke na udaljenosti od svega stotinak metara. Temštica pravi zavoj i kao da želi da pobegne od Nišave u koju se uliva. Sada sam veoma blizu selu, a lep je i pogled na karakterističnu Crvenu stenu, na severnim padinama planine Belave. Ispod nje se nalazi čuvena pećina u Staničenju koja je nekada služila za skladištenje i sazrevanje pirotskog kačkavalja.

Krećem se stazicom prema ušću, između dve reke. Imam osećaj kao da sam na nekom ostrvu i da idem prema njegovom isturenom rtu. Nišava pre ušća izgleda ovako:

Temštica evidentno u ovo doba godine ima manje vode od Nišave i, za razliku od nje, tok joj je nešto brži:

Tako sam se, posle 35 minuta prijatne šetnje od polazne tačke kod Bego-mosta, našao na mestu ušća Temštice u Nišavu. Ovde sam poslednji put bio pre devet i po godina:

Spoj dve reke se nalazi na oko 340 m nadmorske visine. Ovo mesto rado posećuju ribolovci jer se mogu upecati krupni primerci riba.

Zanimljivo je da praktično obe reke započinju svoj tok na Staroj planini, na teritoriji Bugarske, na različitim stranama pograničnog vrha Kom. Temštica u gornjem delu svog toka nosi naziv Visočica, jer protiče kroz kraj koji se naziva Visok. Ime Temštica dobija tek kod Mrtvačkog mosta, na pola puta između Temske i Toplog Dola, nakon spoja sa Toplodolskom rekom. Tok Nišave kroz Bugarsku je duži - oko 51 km. Kod graničnog prelaza Gradina ulazi u našu zemlju i do ušća reke Jerme nosi naziv Ginska reka. Interesantno je da u proleće, kada se otapa sneg u planinskom delu sliva ili se jave jače kiše, Temštica često ima više vode od Nišave, reke u koju se uliva.

U povratku idem istim putem do pešačkog mosta na Temštici. Ne prelazim ga već produžavam putem uz reku. Prelazim železnički most, prolazim ispod auto-puta i zaokružujem jednu lepu jesenju relaciju:

Trajanje relacije: oko 1.5h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: šetnja niz Temšticu do spoja dve najveće reke u pirotskom kraju; mogućnosti za izlete i ribarenje

Rizici: nema oznaka, ali ne bi trebalo da bude problema sa snalaženjem jer se prati tok reke Temštice

Komentari

Novi komentar