2oct2020 Od Ljuberađe do Berduja i Leskovice

Odavno nisam pisao o babušničkom kraju. Ovog puta pažnju ću posvetiti njegovim selima do kojih se ne dolazi lako i koja ljudi ređe posećuju. Prvi put sam u Berduju i Leskovici bio 10. juna 2012, a drugi put 30. juna 2018, po vremenskim uslovima koji su više odgovarali jesenjim nego li početku leta. Fotografije koje objavljujem u ovom članku predstavljaju moj izbor od onih koje su nastale tokom te dve relacije.

Moja prva poseta ovim selima desila se iznenada i bez neke posebne prethodne pripreme, neposredno nakon proslave 20 godina mature, koja je trajala do ranih jutarnjih sati. Nakon noći provedene u ,,Gazeli'', sa svojim školskim drugovima od kojih mnoge nisam video dugo vremena, vratio sam se kući. Uzbuđenje, izazvano susretom sa dragim osobama iz nekog lepog perioda mog života, nije mi dozvoljavalo da zaspim. Dokaz tadašnje snage moje volje i ljubavi prema prirodi i novim relacijama u kraju u kome živim - spremio sam se na brzinu i rešio da odem do rodnog sela svoje majke - Ljuberađe. Krajnji cilj su mi bila sela u kojima do tada nisam bio - Berduj i Leskovica, a koja se nalaze na putu koji je nekada praktično predstavljao vezu čitavog jednog područja sa ,,civilizacijom''. To je put koji vodi do udaljene Crvene Jabuke, a koji osim kroz navedena sela prolazi i kroz Radosin i Rakov Dol. Da li možete da zamislite da je deonica od Ljuberađe do Crvene Jabuke duga 27 km? Danas do ovog sela vodi sasvim drugi putni pravac, dolinom reke Tegošnice, iz vlasotinačkog kraja, koji je stavljen u funkciju nakon otvaranja kamenoloma u blizini sela Rakov Dol.

Polazna tačka tog letnjeg jutra 2012. godine bio mi je plato u Ljuberađi, na kome se nalaze crkva i stara seoska škola:

Prošao sam i pored nove škole u Ljuberađi, koja nosi ime Svetozara Markovića:

Odatle kreće uzan i krivudav put za veliko prostranstvo babušničke opštine. On je u početku prilično strm i povremeno prolazi kroz šumu, a s vremena na vreme izbija na čistine sa kojih se pruža lep pogled na Ljuberađu. Kvalitet puta je bio dobar, ali veliki uspon i moja iscrpljenost dešavanjima od samo nekoliko sati ranije, doprinosili su da ova relacija za mene bude prilično naporna još od samog početka. Problem je bio tim veći što je tog dana bila prognozirana paklena vrućina. Time je moj uspeh, krunisan obilaskom novog kraja i dva nova sela, još više dobio na vrednosti.

Sa puta za Berduj otvarao se pogled na Suvu planinu u pravcu zapada, tako da sam mogao da vidim pojedine vrhove, kao što su Golaš iznad Linova ili Ostatovički kamen iznad Ostatovice. Čak sam mogao da osmotrim i sela Dol i Brestov Dol (rodno selo mog dede), sa brdom Runćula u pozadini, što je za mene bilo impresivno. U dolini Lužnice videlo se selo Grnčar, a na suprotnoj severnoj strani otvarao se pogled na Stolski kamik, Rnjos i sela u dolini Murgavice.

Selo Berduj je vrlo raštrkano, a većina kuća se nalazi u jednoj strmoj dolini koja se pruža prema reci Lužnici, a naziva se Zli dol. Nalazi se na oko 4.5 km od Ljuberađe i uslovno je na nadmorskoj visini od oko 785 m. Meni je bilo potrebno oko 45 minuta napornog hoda da stignem do prvih kuća u selu:

Berduj je 2011. brojao 95 stanovnika. Šezdesetih godina prošlog veka broj stanovnika sela je dosezao svoj maksimum do skoro 600 ljudi. Od tada kreće ubrzano iseljavanje u krajeve pogodnije za život i broj ljudi u selu je u konstantnom padu. Berduj može da bude interesantan avanturistima i ljubiteljima prirode jer se u okolini sela, upravo u pomenutom Zlom dolu, nalazi jedan vodopad koji je aktivan i atraktivan u proleće. Zove se Babatal i imam u planu da ga posetim kada sledeći put obilazim ovaj kraj.

Malo iznad skretanja za donji deo sela prestaje asfalt. Nadalje je uspon prilično loš, a uspon ne prestaje. Šest godina nakon mog prvog dolaska u Berduj, poslednjeg dana juna 2018, ovde se nalazila moja polazna tačka na putu prema Leskovici. Iz Ljuberađe do Berduja sam stigao kolima po kiši i magli:

Vraćam se u mnogo bolje vremenske uslove, ali i veliku vrućinu juna 2012. Na putu prema Leskovici, na oko 1 km od sela, nalazi se skretanje za repetitor koji je vidljiv izdaleka i nalazi se na takozvanom Berdujskom visu (945 m):

Pre dve godine repetitor zbog guste magle nisam ni video:

Put zatim izlazi na proplanak, prolazi pored prelepih livada i pašnjaka, ali i kroz mešovitu bukovu i četinarsku jelovu šumu:

Kada sam ovde prolazio po kiši, video sam nekoliko zečeva. Kraj verovatno najčešće posećuju drvari i lovci.

Leskovica je od Berduja udaljena oko 5 km i za savladavanje tog rastojanja treba oko sat vremena hoda:

Leskovica je malo i vrlo raštrkano selo. Malobrojne kuće su udaljene kilometrima jedna od druge. Nalazi se na nadmorskoj visini od blizu 1000 m, mada zbog razuđenosti sela ovu brojku treba prihvatiti samo uslovno. Mnogo kuća je napušteno, a ja tokom svoja dva kratka boravka nisam uspeo da vidim ,,ni žive duše''. Iz Leskovice se pruža pogled na jug, prema vlasotinačkim selima Dobroviš i Stranjevo, kao i na visoke crnotravske planine u zaleđu. Južno od sela je šiljati vrh Ostric (950 m), a greben planine Talambas na suprotnoj, severnoj strani od sela doseže visinu do 1200 m.

Leskovica je jedno od najmanjih sela u opštini Babušnica - 2011. u njemu je živelo svega 7 ljudi, a 1948. godine - 332. Takođe, jedno je od sela na najvećoj nadmorskoj visini. Put dalje nastavlja grebenom prema najzabačenijim selima opštine Babušnica, do kojih je dolazak istinska avantura. Sledeće selo, Radosinj, udaljeno je oko 6 km.

Za povratak iz Leskovice, preko Berduja, do Ljuberađe, potrebna su skoro dva sata hoda.

Trajanje relacije: oko 6h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: lep, ali i pust kraj koji može biti interesantan sakupljačima pečuraka, šumskih plodova i lekovitog bilja, ali i lovcima, avanturistima i ljubiteljima prirode i vodopada; lepi pejzaži i prekrasan pogled na okolne planine i sela

Rizici: oštar uspon od Ljuberađe pa sve do repetitora na Berdujskom visu; divlje životinje; vode ima u Ljuberađi, Berduju i na jednom mestu pored puta između Berduja i Leskovice

Komentari

Novi komentar