18aug2021 Okolina pirotskog Velikog Sela

Obično je u pirotskom kraju prva asocijacija na ,,kružni put'' - putni pravac koji povezuje više sela jugoistočno od grada: Poljsku Ržanu, Trnjanu, Veliki i Mali Jovanovac, Veliko Selo, Krupac i, donekle, Izvor i Berilovac. Jedno od tih sela, koja zahvaljujući svom položaju blizu grada, pored Nišave i u ravnici, na lokalu važe oduvek za najbogatija, najbolja za život i najperspektivnija, jeste i Veliko Selo. U ovom tekstu ću dati više informacija upravo o njemu.

Zanimljivo je da se Veliko Selo na neki način nalazi na sredini pomenutog ,,kružnog puta''. Praktično je svejedno da li ćete do njega izabrati put preko Poljske Ržane, Trnjane, Velikog i Malog Jovanovca ili onaj preko Manastira Svetog Jovana i Krupca. U oba slučaja udaljenost od grada je 10-11 km. Veliko Selo je praktično povezano sa dva susedna sela. Od Krupca ga razdvaja prostor od nekoliko stotina metara u blizini velikog pastrmskog ribnjaka na Krupačkom jezeru, dok ga od Malog Jovanovca odvaja most na Nišavi. Veliko Selo se nalazi na desnoj obali reke (19. februar 2011):

Prema podacima sa Vikipedije, u Velikom Selu je 2011. živelo 277 stanovnika. Broj ljudi u njemu je konstantno opadao u prethodnim decenijama, najviše zbog iseljavanja ljudi u Pirot i druge gradove u Srbiji, a 1948. godine ih je bilo 813. Inače, svoj naziv Veliko Selo nosi od 1902. godine, kada je promenjeno staro ime sela, Golemi Čivlik.

Čiflik, čifluk, čivlik i čitluk jesu reči koje su u Osmanskom carstvu označavale velika zemljišna imanja manastira, zemljišne površine u gradu, ili selo koje je osim spahije imalo još jednog gospodara. On se zvao čiflik ili čitluk sahibija, ljudi koji su živeli na njegovom posedu bili su njegove čifčije (kmetovi), a on je za njih bio aga ili gospodar.

Početkom XIX veka u Pirotskoj nahiji počinju da se javljaju prva čitlučka imanja ili čiflici. Čitlučenje je duboko uzdrmalo tradicionalni način života pirotskih seljaka, pa je to bio i jedan od glavnih uzroka za organizovanje i početak narodnih pobuna. Pored još nekih drugih (Blato, Kostur, neka belopalanačka sela), najpoznatija čitlučka sela u pirotskom kraju nalazila su se upravo na ,,kružnom putu''. Na to ukazuju i njihovi stari nazivi. Pored Golemog Čivlika (Velikog Sela), to su bili i Alačev Čivlik (Veliki Jovanovac), Ćopin Čivlik (Mali Jovanovac), najveće selo u kraju - Krupac, nastalo je spajanjem nekoliko čiflika itd.

Po svom izgledu Veliko Selo se ne razlikuje mnogo od susednih sela. Karakteriše ga pružanje uz glavni put. Ovako je u februaru 2011. izgledao centar sela:

Po mom mišljenju, najlepši pogled na Krupačko jezero, pruža se sa brdašca istočno od Velikog Sela. U jesen 2014. godine (28. septembra) ja sam malo istraživao okolinu sela, tačnije potez jugoistočno od njega, prema Gradištu (Zaganici). Povod za to je bila jedna kratka priča koju sam pročitao u zavičajnoj literaturi, a koju ću preneti malo kasnije.

Tada nisam obilazio centar sela, već sam došao iz pravca Malog Jovanovca i odmah po prelasku mosta na Nišavi skrenuo desno na sporedni put:

Naišao sam na seosku osnovnu školu:

Na raskrsnici seoskih puteva krenuo sam levo gore i prošao obodom sela:

Krenuo sam uz reku Nišavu, njenom desnom obalom. S leve strane su padine Vidliča. Visoko i daleko gore je bezvodna i nenastanjena visoravan Tepoš koju sam svojevremeno prelazio pravcem Krupac - Visočki Odorovci.

Tada još nije postojao današnji auto-put. Nisam bio daleko od naselja Belo Polje, koje se nalazi na magistralnom putu Pirot - Dimitrovgrad, s druge strane Nišave. Lepo sam mogao da vidim planinu Padež i sela u njenom podnožju - Petrovac, Vojnegovac i Jalbotinu. Nešto dalje su bile Vlaška planina i atraktivni Greben:

Primetio sam da je obala Nišave ovde dosta raskopana zbog šljunka. Reka Nišava inače praktično nastaje par kilometara uzvodno, spajanjem Ginske i Jerme.

Negde u ovom kraju, između Velikog Sela i Belog Polja, nalazilo se nekada takozvano ,,Čerkesko selo''. U drugoj polovini XIX veka, kada je pirotski kraj bio pod Turcima, ovde se doselilo muslimansko pleme tatarskog porekla. Ono je bilo proterano iz Rusije, a podiglo je svoje naselje koje je narod nazvao upravo ,,Čerkesko selo’’. Ovi ljudi su živeli od noćnih krađa stoke, Turci su ih ubrzo proterali, a selo spalili. Kada su Čerkezi napuštali ovo mesto uništavali su sve za sobom, čak se priča i da su svoju malu decu bacali u Nišavu. Ne postoje nikakvi tragovi koji bi ukazivali na njegovu tačnu lokaciju.

Ovaj kraj u podnožju Vidliča u topografskim kartama je označen pod nazivom ,,Orlja''. Nalazio sam se na oko 3 km od Velikog Sela. Kada je put koji vodi u pravcu Gradišta (do njega ima još oko 2 km) počeo da se udaljava od reke i da ulazi u jednu dolinu, okrenuo sam se i vratio nazad. Po lepom vremenu lagana šetnja je veoma prijala.

Trajanje relacije: oko 2.5h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: selo na ,,kružnom putu'' koje je nekada, u vreme Turaka, bilo u vlasništvu nekog čitluk sahibije i u čijoj se okolini kasnije nalazilo tzv. ,,Čerkesko selo''

Rizici: šetnja je opuštena, bez ikakvih markacija i usmerenja, treba pratiti seoski put i tok reke

Komentari

Novi komentar