4oct2020 Vidikovac Smilovica iznad Pokrevenika

Ovo mesto se tek odnedavno nalazi na turističkoj mapi pirotske opštine. Za kratko vreme steklo je priličnu popularnost i samo za nekoliko meseci ga je posetio veliki broj ljudi, ne samo iz Pirota, već i iz cele Srbije. U ovom članku ću pokušati da što bolje opišem prilazni put do njega i da ga objektivno uporedim s jednim sličnim, ali i mnogo poznatijim mestom - vidikovcem Kozji kamen.

Sunčano vreme, s blago pojačanim vetrom, obećavalo je lep izlet za grupu veoma heterogenog sastava - po starosti, kondiciji, planinarskom iskustvu. Na sledećim fotografijama sam sa svojim kolegama sa posla, Ivanom i svojom ćerkom Dunjom. Spremni smo da krenemo u pravcu Pokrevenika sa skretanja za ovo selo, koje se nalazi na putu za branu Zavojskog jezera, odmah posle sela Koprivštice:

Polazna tačka je na 780 m nadmorske visine. Na otprilike istoj visini je i Pokrevenik i do njega vodi, po mom mišljenju, nešto duži put od onog koji je označen na skretanju (oko 2.5 km). Put je makadamski, ali je prilično dobar i njime se komotno može ići automobilom. Na taj način se relacija do Smilovice skraćuje i olakšava, ali ja svakom preporučujem da deonicu od skretanja do Pokrevenika pređe peške:

Inače, put do vidikovca Smilovice je odlično markiran i sa snalaženjem nema nikakvih problema:

Neposredno pre sela prolazi se pored jednog starog obročnog krsta posvećenog Svetom Petru i pored česme koja je obnovljena 2017. godine:

Sledi prelep pogled na živopisno staroplaninsko selo Pokrevenik:

Po mom mišljenju, ovo selo je do sada bilo nepravedno zapostavljeno u odnosu na druga, poznatija staroplaninska sela - Dojkince, Slavinju, Rsovce, Paklešticu, Gostušu ili Topli Do. Ja ga oduvek znam kao ,,Pokrovenik'', ali vidim da je putokazom obeleženo kao ,,Pokrevenik'', tako stoji i na Vikipediji i u novijim kartama pa ću ga i ja tako zvati. Da budem iskren, imao sam dosta problema dok sam kucao ovaj tekst jer sam više puta morao da se vraćam i ispravljam ,,o'' u ,,e'', pošto sam mahinalno, po navici, isprva kucao ,,Pokrovenik''. Inače ovom selu sam posvetio jedan od svojih prvih članaka na svom blogu. Tada sam pisao o jednom zanimljivom mestu u njegovoj okolini, Naninom kladencu.

Mnogo važnije od njegovog imena je da je Pokrevenik oživeo nakon uređenja vidikovca Smilovice, da se kroz ovo selo sve više prolazi i da se o njemu sve više čuje u medijima. Nadam se da će u bliskoj budućnosti prilazni put biti asfaltiran, a da će selo svojim posetiocima pružiti i neke dodatne sadržaje. Po rečima jedne žene koja živi u selu, u njemu trenutno ima 35 stalnih stanovnika. Nekada ih je bilo mnogo više: 2011. godine - 57, a 1961. čak 696. Ljudi su se uglavnom iseljavali u Pirot i njegova prigradska naselja. U tekstu na mom blogu od 7. novembra 2018, možete pročitati i zašto je ovo selo oduvek bilo ,,meta'' tragača za zlatom.

U centru sela smo nakon 45 minuta hoda od skretanja sa asfaltnog puta:

Na sledećoj fotografiji je prečica kojom se može brže izaći na put za Smilovicu:

Mi nastavljamo nešto dužim, ali i odlično obeleženim putem. Sada selo posmatramo iz drugog ugla u odnosu na onaj u dolasku:

Put zatim povija u pravcu zapada i, uz nešto jači uspon, vodi na plato severno od sela. Sada možemo da vidimo Zavojsko jezero, ali i sam vidikovac do koga idemo:

Da smo koristili pomenutu prečicu iz sela, na put bi izašli na ovom mestu:

Prolazimo pored napuštenih kuća i pojata, prateći putokaze. Dolazimo do mesta gde se sa puta za Smilovicu odvaja put za jedan drugi vidikovac, Kitku. Ja ga znam kao Golaš, visok je 1112 m i nalazi se južno od Pokrevenika. Nekom drugom prilikom pisaću o dolasku do njega, ali iz drugog pravca - Koprivštice.

Putem za Kitku se može i do obližnjeg mesta koje se zove Ozrimski krst, i dalje za Bukovicu, Nanin kladenac i Temsku. Mi nastavljamo gore desno uz konstantan uspon. Prolazimo pored još jednog starog kamenog krsta. Ima ih dosta u okolini Pokrovenika.

Sledi završni uspon. Pogled na jezero je sve lepši, a otvara se i pogled na suprotnu stranu - u pravcu Suve planine i Svrljiških planina:

Posle sat vremena hoda od centra Pokrevenika ili 1h 45 min od polazne tačke na putu za Zavojsko jezero (5.5-6 km), stižemo na vidikovac Smilovicu. Nalazi se na oko 1000 m nadmorske visine. Mesto je uređeno za posetioce i postavljen mobilijar u julu ove godine:

Zasluženi odmor na oktobarskom suncu uz fenomenalan pogled na Zavojsko jezero i krivudavu dolinu Visočice:

Ako se produži stotinak metara dalje, još je lepši pogled na donji deo jezera - prema brani, kao i na Babin zub, Midžor, Zli dol (,,zaslužan'' za nastanak prirodnog Zavojskog jezera u februaru 1963), Stražište, Sirmanički vrh i Vrh iznad Vrtiboga:

Uređivanjem ovog vidikovca Kozji kamen je dobio dostojnu konkurenciju. Mišljenja u grupi koju sam predvodio bila su podeljena. Ako se do Pokrevenika dođe kolima, do Smilovice treba manje vremena nego do Kozjeg kamena sa skretanja na Vzganici. Ako se na Smilovicu krene sa skretanja posle Koprivštice, Kozji kamen je bliži. Do oba mesta vode odlično markirane staze. Meni se lično više sviđa put do Smilovice, jer na putu za Kozji kamen ne možete da vidite jezero sve dok ne stignete na sam vertikalni odsek. Put za Smilovicu prolazi kroz fotogenično selo Pokrevenik, dok na putu za Kozji kamen nema nijednog objekta. E sad, činjenica je da je put do Kozjeg kamena ,,ravniji'', dok na putu za Smilovicu ima dugačkih, strmih deoinca.

Kozji kamen je nekako bliži jezeru, imate osećaj kao da se nalazite na isturenoj terasi, tako da to ovom mestu daje verovatno i lepši pogled u odnosu na Smilovicu. Na Kozjem kamenu u popodnevnim i predvečernjim satima utisak može da pokvari senka, dok na Smilovici, zahvaljujući njenom položaju, nema takvih problema. Na oba mesta problem predstavlja odlaganje smeća i njegovo odvoženje. Na Smilovicu se može stići i terenskim vozilom i produžiti dalje za Skrivenu, kutak između Temštice i donjeg toka Visočice. To može da predstavlja važnu prednost ovog mesta u odnosu na Kozji kamen sa koga se praktično ne može ići dalje. Prepuštam vama da formirate svoj utisak o ova dva prelepa vidikovca i da izaberete svog favorita.

Za povratak nam je trebalo dosta manje vremena - oko 1h 20 min. Iznad Pokrevenika smo odlučili da se spustimo strmim putem u selo i tako uštedimo na vremenu:

Trajanje relacije: oko 5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: lepa i dobro obeležena pešačka staza; Pokrevenik - zanimljivo i markantno staroplaninsko selo; Smilovica - vidikovac sa prelepim pogledom na Zavojsko jezero i planine koje ga okružuju, pogodan i za organizaciju izleta

Rizici: moguć jak vetar, dugački usponi mogu biti naporni za osobe sa slabijom kondicijom

Komentari

Novi komentar
Nenad
Bravo za vrhunsku prezentaciju. Koliko sledeće subote u sopstvenoj režiji krećemo na ovu turu. Hvala. ALEKSANDRA I NENAD planinari Bgd
Pirotski kraj
Hvala puno. Drago mi je ako sam vas zainteresovao.