29oct2020 Regionalna deponija Muntina padina

Ponekad tokom odlazaka u prirodu ne postignete ono što ste želeli, iz najrazličitijih razloga. Neretko ste prinuđeni da menjate prvobitni plan i improvizujete relaciju. Nekada se jednostavno okrenete i vratite kući. Kakogod, uživate u prirodi koja vas okružuje, ona vas smiruje i vi zaboravljate na probleme koji vas okupiraju. Nešto slično mi se desilo prilikom posete jednom mestu koje se nalazi nadomak Pirota.

Polazna tačka za moj odlazak do mesta gde sam zadnji put bio u decembru 2015. bio je novi kružni tok u blizini petlje ,,Pirot zapad''. Ovde praktično počinje novi lokalni put koji vodi u pravcu Bele Palanke, paralelno sa auto-putem:

Ovaj kraj, na severnim padinama Belave i u blizini nekadašnjeg Žukovskog mosta (više ne postoji), prepun je malih vikendica, kućeraka, bašti, voćnjaka i vinograda. Njihovi vlasnici se na razne načine dovijaju da bi obezbedili vodu za kućne potrebe i zalivanje:

Raskrsnica, na kojoj se sa lokalnog puta za Belu Palanku odvajate za deponiju, nalazi se na oko 5 km od centra grada:

Prvo se nailazi na azil za pse. Od kako je otvoren za udomljavanje pasa lutalica, negde 2011. godine, mnogo se pisalo o njemu i uslovima u kojima žive životinje. Za prethodnih devet godina često je bio na ,,meti'' organizacija koje se bave njihovom zaštitom. Sa te vremenske distance mogu da kažem da sada izgleda lošije nego ranije. Lavež pasa je neizbežan i čuje se na daljinu.

Lavež, koji vam odzvanja dugo u ušima, samo je prvi znak upozorenja da u ovoj zoni posete nisu poželjne. Svega par stotina metara od azila za pse nalazi se ulaz u prostor regionalne deponije:

Slično azilu za pse, od početka svog rada u januaru 2013. godine, i ona je bila predmet brojnih polemika i rasprava. Njena izgradnja je zapravo počela 2009. i bilo je u planu da se sa odlaganjem smeća krene krajem 2011. Međutim, deponija dugo nije mogla da dobije upotrebnu dozvolu. Na sledećim fotografijama možete videti kako je tekla izgradnja u novembru 2009. godine, kada sam prvi put bio na ovom mestu:

Dve godine nakon toga (2011), deponija je bila spremna za rad, ali se čekala upotrebna dozvola:

Mnogi Piroćanci koji pripadaju mlađim generacijama ne znaju gde se nalazila stara gradska deponija. Nisu ni svesni da sada, na putovanju za Niš i Beograd, prolaze na svega nekoliko desetina metara od nje. Naime, ona se nalazila na desnoj obali Nišave, ispod ,,Tigra'', na mestu gde sada prolazi put koji vodi ka petlji ,,Pirot zapad''. Nedaleko od nje nalazio se stari Žukovski most na Nišavi. Sada je ovo mesto teško prepoznati jer je prekriveno slojem zemlje i liči na zaravnjeno brdo.

Nova, savremena deponija, po priči nadležnih skladišti otpad sa područja Pirotskog upravnog okruga po svim evropskim standardima. Nisam siguran da li se otpad doteruje i iz drugih mesta u ovom delu Srbije, ali znam da je jedno vreme aktuelno bilo da se to čini i sa otpadom iz Vlasotinca. U svakom slučaju, problem odlaganja smeća je u pirotskom kraju na ovaj način rešen za narednih nekoliko decenija. Poučen iskustvom, napravio sam nekoliko fotografija deponije sa ,,bezbedne'' udaljenosti:

Ovo mesto se zove Muntina padina. Produžio sam putem koji vodi u pravcu zapada, kroz dolinu. Od deponije se put blago penje. Zanimljivo je da on predstavlja najkraću vezu Pirota sa Staničenjem. Vodi preko Budin dela i prevoja koji se nalazi na 500 m nadmorske visine a naziva se Sveti Nikola. Nekada, kada nije bilo tunela u blizini Sopotske petlje, a stari put koji povezuje Pirot i Belu Palanku preko Ponora nije bio u funkciji, ovo je praktično bio pravac kojim se iz Pirota išlo na zapad, u pravcu Bele Palanke i Niša. Sigurno je ovde promet bio mnogo življi jer je danas ovaj putni pravac zaboravljen, a kvalitet puta je veoma loš:

Na samo nekoliko stotina metara od skretanja kod ulaza u deponiju, skrećem levo na jedva prepoznatljiv put. Cilj mi je da nekako dođem do ograde deponije na zapadnoj strani jer znam da put ili staza produžava uz nju naviše i vodi do jednog zanimljivog mesta. Isprva uspevam da dođem do ograde, uz lep usputni pogled na vikendice preostale u ovom delu Muntine padine:

Međutim, prolaz putem je sve teži jer njime više niko ne ide, sve više je smeća, čujem lavež nekog psa iz unutrašnjosti deponije, osećam se neprijatno:

Odustajem i vraćam se nazad. Za vas slika od 15. novembra 2009. i na njoj mesto koje sam želeo da posetim - stari obročni krst iz 1925. godine:

Vratio sam se na put koji vodi uz dolinu i rešio da kratko krenem njime uz uživanje u miru i jesenjim bojama:

U povratku istim putem uspevam da vidim naselje Radin Do, deo ,,Tigar Tajersa'' i petlju ,,Pirot zapad'':

Trajanje relacije: oko 1h

Zahtevnost relacije: laka (1/5)

Karakteristike: azil za pse i deponija za odlaganje smeća sa teritorije Pirotskog okruga, nedaleko od samog grada i prometnih puteva; vikend-naselje u Muntinoj padini koje ,,odoleva'' deponiji i ,,živi'' zajedno s njom

Rizici: smeće, neprijatan miris, psi lutalice

Komentari

Novi komentar