12dec2020 Debeli breg iznad Krupca

Često odlazim na određena mesta tragom nekih priča u zavičajnoj literaturi. Namera mi je da ih pronađem, slikam i potvrdim ono što sam pročitao. Tako sam se, zainteresovan jednom reportažom na lokalnom internet portalu početkom ove godine, našao u Krupcu. Željena mesta nisam pronašao lako, ali sam ipak uspeo zahvaljujući svojoj upornosti. Zapamtite da ćete utoliko lakše pronaći neko mesto ukoliko o njemu imate više informacija.

Nalazim se u centru Krupca, nekada najvećeg pirotskog sela. Tu su pošta, seoska ambulanta, spomenici... Od svoje kuće, u naselju Barje u Pirotu, udaljen sam 10 km. Ovde je nadmorska visina oko 400 m. Vremenski uslovi nisu idealni i viši delovi Vidliča se nalaze u magli. Sitna kiša rominja...

Skrećem u uličicu koja vodi do seoske crkve posvećene Svetom Nikoli. Ovde sam bio na početku godine, 5. januara, i to je bila moja prva relacija u ovoj godini. Tada nisam mogao ni da naslutim kako će 2020. izgledati.

Ovog puta produžavam dalje, putem koji od crkve vodi na sever i prolazi pored seoskog groblja:

Nakon otprilike sedam minuta hoda od crkve, prolazim raskrsnicu seoskih puteva koja će se kasnije ispostaviti kao ključna. Naime, ja sam napravio grešku i produžio pravo gore. Da sam skrenuo levo, mogao sam da skratim svoju relaciju za najmanje sat vremena. Ali, ovako je bilo mnogo zanimljivije, a i prošetao sam padinama Vidliča:

Nakon prolaska kroz retku šumu, put je ušao u jednu dolinu. Na otprilike 610 m nadmorske visine shvatio sam da idem pogrešnim pravcem i da sam previsoko. Sa zapadne strane pogled mi je zaklanjalo brdo, koje je nesumnjivo predstavljalo Debeli breg. Znao sam da se sa mesta koje tražim mogu videti Pirot i Suva planina, a to ovde nije bio slučaj. Put je zasigurno vodio ka mestu Umnište, u podnožju Basarskog kamena, koje pripada ataru Krupca. Od važne raskrsnice, na kojoj sam promašio skretanje, hodao sam uzbrdo oko 20 minuta.

Na mestu prikazanom na poslednjoj fotografiji odlučujem da skrenem desno, ka zapadu, da pregazim dol koji me odvaja od Debelog brega i da spuštajući se poludesno pokušam da izađem na put koji od Krupca vodi ka Basari. Ovaj put je bio ucrtan na navigaciji mog mobilnog telefona.

Srećom put nije bio daleko, svega nekih 500 m. Izašao sam na njega posle 15-ak minuta lutanja padinama Debelog brega. Na kraju sam morao da se probijam i kroz trnje. Ne znajući tačno svoj položaj u odnosu na mesto koje tražim, odlučio sam da najpre krenem naviše, ka Basari. Nisam želeo da gubim visinu za koju sam se pomučio. Ako je traženo mesto naniže - lako ću ga naći, razmišljao sam.

Moj izbor je po drugi put tog jutra bio loš. Put se, slično onom prvom koji vodi ka Umništu, peo uz padine Vidliča i ušao u dolinu koja je u topografskim karatama označena kao Vojin dol:

Uverio sam se da je to put kojim bi u perspektivi mogao da se spustim iz Basare u Krupac. Nalazio sam se na otprilike polovini udaljenosti između dva sela. Okrenuo sam se i krenuo naniže. Prošao sam mesto na kome sam na put izbio iz šume i produžio dalje. Sada sam morao da ,,otvorim četvore oči'' jer se očigledno mesto koje sam tražio nalazilo na manjoj visini i bliže Krupcu:

Da konačno objasnim šta je tog tmurnog jutra bio predmet mog interesovanja. U januaru ove godine na području Pirotskog okruga, u pojedinim delovima opština Pirot i Dimitrovgrad, evidentirani su prvi slučajevi afričke kuge svinja, najpre među divljim životinjama. Bolest je verovatno preneta iz Bugarske. Ubrzo je proglašena epidemija i u ovoj oblasti je najpre zabranjen lov. Da se bolest ne bi proširila na domaće svinje, nadležne službe su donele nepopularnu odluku o njihovoj eutanaziji i uništavanju na teritoriji zahvaćenoj epidemijom. Pored okolnih sela, ova odluka je pogodila i meštane Krupca, a posebno uzorne domaćine kojima je svinjogojstvo predstavljalo izvor prihoda. Svinje su morale da budu pokopane na kritičnoj teritoriji pa je procenjeno da je idealna lokacija za to brdo Debeli breg iznad Krupca. U februaru je počelo zakopavanje, najpre divljih svinja.

Meštani Krupca se nisu slagali sa takvom odlukom Republičke sanitarne inspekcije. Izabrana lokacija je bila udaljena svega 500 m od vikendica i manje od 1000 m od pojedinih kuća u selu. Dodatni problem je bilo plitko ukopavanje uginulih životinja na kamenitom terenu pa su noću, vođeni glađu, s Vidliča silazili vuci i šakali i iskopavali jame. Krupčani su s jezom osluškivali zavijanje divljih životinja koje su se nalazile nadomak njihovog sela. Takođe, tokom jakih kiša i naglog topljenja snega na Vidliču i padinama njegovog vrha Vučje (severno od Krupca), velika količina vode zna da dolovima i jarugama krene ka selu. Pojavio se rizik od odnošenja zemljišta na mestu gde su ukopavane svinje, čak i o ugrožavanju izvorišta vode kojima se delom snabdeva i Pirot (mada se ona nalaze na suprotnoj strani sela, prema Krupačkom jezeru).

Sve ovo je navelo stanovnike Krupca da protestvuju protiv daljeg ukopa svinja na Debelom bregu. Poznati pirotski novinar Nenad Paunović, vlasnik lokalnog portala ,,Pirot Plus Online'', je 17. februara ove godine, uz pomoć svojih domaćina iz Krupca, napravio na ovom mestu zanimljivu reportažu koja me zaintrigirala. Interesantno je da su protesti meštana urodili plodom i da nakon te reportaže više nije vršen ukop uginulih svinja na Debelom bregu. Kasnije su eutanizirane životinje iz pirotskog kraja spaljivane u kafileriji u Ćupriji.

Tako sam posle dužeg tumaranja padinama Debelog brega pronašao mesto iz Paunove reportaže:

Iako je samo mesto promenilo svoj izgled za poslednjih deset meseci, tragovi rada skipa i humke zemlje su mogli da se lako uoče:

Uložio sam dosta truda da dođem do ovog mesta (oko 1h 20 min), a ispostavilo se da sam to mogao da učinim uz dosta manje potrošene energije. Po mom mišljenju, stanovnici Krupca su bili u pravu jer se problematično mesto nalazi nedaleko od sela. Međutim, moram i da ih iskritikujem. Na to imam pravo jer sam prilično dobro obišao padine Vidliča severno od sela. Zatrpali su ih smećem svake vrste i na pojedinim mestima napravili prave male deponije. Gledano iz pravca Krupca, mesto na kojem sam se nalazio izgleda ovako:

Trebalo je u nastavku relacije pronaći jedno mnogo lepše mesto od prethodnog, koje je Neša sa svojim domaćinima posetio u povratku do Krupca. Na raskrsnici prikazanoj na prvoj narednoj slici, ponovo pravim grešku i skrećem levo, ka selu i putu kojim sam nešto ranije išao uzbrdo:

Dolazim do one važne raskrsnice gde sam napravio prvu od tri greške u nizu (ucrtao sam je i u kartu na početku članka), ali mi se sada sreća napokon osmehnula. Primećujem da u obližnjoj vikendici ima ljudi i jedan ljubazan čovek me usmerava na pravo mesto.

Vraćam se istim putem nazad, do raskrsnice seoskih puteva ispod mesta na kome su zakopavane svinje. Nisam izgubio mnogo - ,,svega'' 20-ak minuta vremena. Sada skrećem pod pravim uglom levo, ka najzapadnijem delu Krupca (koji se valjda naziva Donja Rakovica) i asfaltnom putu kojim se iz Pirota stiže u selo. S desne strane, prema Izvoru i Hramu Svetog Jovana, nalazi se mesto Gornja Rakovica.

Par stotina metara niz put od pomenute raskrsnice, s leve strane, zaklonjeno drvećem i grmljem, nalazi se mesto koje sam želeo da posetim. Na kraju sam i do njega morao da se provlačim kroz trnje:

Na mestu gde se nekada nalazio hram posvećen Svetom Antanasu, u blizini nekadašnjih sela Gornje i Donje Rakovice, 1935. godine je podignut krst. Mnogo godina kasnije meštani Krupca su ovde postavili maketu crkvice, mesto za paljenje sveća, sto i klupe za odmor. Na momenat sam imao osećaj da se nalazim u Grčkoj, verovatno zbog toga što ove godine zbog proklete korone nismo imali prilke da je posetimo. Ceo ovaj kraj, gde Krupčanci imaju svoje vinograde i voćnjake, naziva se Antanas.

Prema predanju, između današnjih sela Izvora i Krupca nalazila su se dva stara sela - Donja i Gornja Rakovica. Zbog epidemije kuge 1837. godine, sela su se raselila. Navodno se većina stanovništva odselila u mesto gde se danas nalazi beogradska opština Rakovica, pa je po tome ona i dobila ime. Sam Krupac je, inače, nastao spajanjem više čiflika koji su se nalazili u podnožju Vidliča i u blizini Krupačkog jezera: Mačkov Čiflik, Omer-Spajin Čiflik, Barćin Čiflik, Čakr Izvor. Nekada je, uz Temsku, Krupac predstavljao najveće pirotsko selo. Nakon Drugog svetskog rata, zbog odseljavanja ljudi u Pirot i druge krajeve Srbije i sveta, taj primat su preuzeli Gnjilan i Poljska Ržana, danas praktično pirotska prigradska naselja.

Mesto na kome se nalazi maketa crkvice, gledano iz pravca Krupca, izgleda ovako:

Ja sam se, već pomalo umoran, najkraćim putem vratio u selo. Krenuo sam putem naniže, na jednom mestu skrenuo levo, prošao iznad Donje Rakovice i došao drugim putem do seoske crkve. Trebalo mi je samo deset minuta da stignem do nje:

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5), ako se iz Krupca direktno ide do mesta Antanas i makete crkvice

Karakteristike: za mene kvalitetna ,,šetnja'' padinama Vidliča i adrenalinska potraga za željenim mestima; vi nemojte da tumarate već odmah potražite mesto gde se nalazi maketa, na mestu nekadašnje Crkve Svetog Antanasa

Rizici: nema nikakvih obeležja; blato

Komentari

Novi komentar