26dec2020 U okolini Nišora

Do sada sam u člancima na svom blogu nekoliko puta pisao o zanimljivim mestima u okolini sela Nišora: spomenik u mestu Vrba, Srpski kladenac, gater i Crkva Svetog Đorđa. Ovog puta malo više o samom selu, ali i neizostavna šetnja krajem u njegovoj neposrednoj blizini.

Nišor je prvo selo na koje nailazite kad krenete iz Pirota ka Zavojskom jezeru. Nalazi se na otprilike pola puta do ove turističke znamenitosti, tj. na oko 8 km od centra grada. Uspon od pirotskog naselja Provalije do Nišora je maltene konstantan.

Vremenski uslovi u subotu ujutru nisu bili naklonjeni planinarima. Viši delovi Vidliča i drugih planina bili su u magli, tako da slika sa puta za Nišor nije bila obećavajuća. Iz takvih nepovoljnih okolnosti izvukao sam maksimum tog dana.

U obilazak Nišora krećem sa mesta koje se nalazi na putu za Zavojsko jezero, pre prvih seoskih kuća. Kako sam izašao iz auta, počela je da pada kiša. Ona mi je, uz maglu, kvarila panoramu sela:

Odmah tu je skretanje za centar sela. Nalazi se na nadmorskoj visini od oko 740 m:

Nišor spada u grupu sela u pirotskoj opštini koja su najbliža gradu. I pored toga, ima određena obeležja tipičnih staroplaninskih sela. To su, pre svega, bavljenje svojih stanovnika stočarstvom, činjenica da je selo oduvek bilo poznato po kvalitetnom siru i drugim mlečnim proizvodima, kao i stare kuće koje se po izgledu ne razlikuju mnogo od onih u udaljenijim selima opštine. Navodno je dobilo ime po turskoj reči koja ga najbolje i opisuje (,,ni-šor'' - ,,selo na brdu''). Prema popisu iz 2011, u Nišoru su živela 89 stanovnika. Skoro deset puta više ih je bilo 1948. godine - 799.

Prva zgrada na koju se nailazi, kada se krećete ka centru sela, jeste zadružni dom:

Sledeća je napuštena školska zgrada. Ona se nalazi iznad puta. Škola u ovom selu postoji od 1867. godine:

U centru sela su bivša mlekara, spomen-česma i jedan stari kameni krst:

Dalje kroz selo idem polukružnom putanjom:

Kao i u drugim selima pirotske opštine, puno je napuštenih i oronulih kuća:

Posle dvadesetominutne šetnje selom, vraćam se na put koji vodi ka Zavojskom jezeru:

Na mestu prikazanom na poslednjoj fotografiji skrećem desno, na put koji vodi uz brdo. Cilj mi je da stignem na najvišu kotu visa koji se nalazi istočno od sela. Odmah iznad puta je stara česma:

Produžavam putem naviše. Kiša ne prestaje da pada, čak se i pojačava. Ne bojim se za sebe, dobro sam zaštićen, ali se brinem za svoj mobilni telefon koji neprestano vadim iz džepa jakne i pravim fotografije na brzinu.

Obilazim jedan proplanak sa koga bi trebalo da imam lep pogled na put za Koprivštički krst i jezero. Nažalost, od toga nema ništa. Jedino kameniti odsek na visu Pravac (1037 m), južno od Koprivštice, povremeno izranja iz guste magle:

Vraćam se na put i nastavljam sa usponom. Izlazim na još jedan proplanak gde verovatno meštani Nišora isteruju svoju stoku na ispašu. Ovde se nalazi i jedna napuštena koliba. Najviši deo brda je ispred mene i idem pravo naviše:

Evo me i na najvišoj koti brda istočno od Nišora. U topografskim kartama je označena kao ,,Koren'' i nalazi se na visini od 836 m:

Pogled na okolinu se za poslednjih desetak minuta nije mnogo poboljšao:

Na vrhu brda je zaravan, a sa njene istočne strane, prema dolini Dobrodolske reke su ostaci nečega što liči na odbrambene bedeme:

Kada su decembra 1877. godine vođene završne borbe za oslobođenje Pirota od petovekovne turske vlasti (od 12. do 15. decembra po starom kalendaru), srpskoj vojsci koja je nadirala iz pravca Sopota, mnogo muka je zadavao turski položaj na brdu kod Nišora. Možda se on nalazio upravo ovde, na ovom brdu nedaleko od sela? Odlučujuća bitka se odigrala 13. decembra u mestu Vrba, u dolini između Nišora i Oreovice, i u njoj je herojski poginuo kapetan Milutin Karanović.

Pirot je branilo 13 turskih bataljona sa 28 topova, koji su bili napadnuti jedinicama Timočkog i Šumadijskog korpusa. Posle četvorodnevnih borbi po velikoj hladnoći, grad je konačno oslobođen 16. decembra po starom, odnosno 28. decembra po novom kalendaru. U grad su pobedonosno ušle jedinice srpske vojske. Oslobodiocima Pirota je svečani doček priređen u Tijabari. Svoje živote u borbama za oslobođenje grada dalo je oko 700 ljudi.

Sa vrha brda krenuo sam naniže. Najpre sam naišao na jednu ogromnu rupu koja je ukazivala na blizinu kamenoloma:

Zatim sam video neki ograđeni, napušteni objekat, čiju namenu ne znam. Verovatno je bio u sastavu nekadašnjeg kamenoloma:

Obližnji put me vodio u kamenolom s njegove gornje strane:

Tako sam se našao u davno napuštenom kamenolomu. Kroz maglu su se nazirali dolina Dobrodolske reke i put za selo Dobri Do:

Kamenolom je bio aktivan osamdesetih godina prošlog veka i radio je za potrebe brane na Zavojskom jezeru i propratnih objekata i puteva vezanih za Zavojsko jezero i HE ,,Pirot''. Šef ovog objekta je bio moj otac, građevinac u tada uspešnom preduzeću ,,Progres''. Kao dete sam dolazio ovde. Proradila su sećanja...

Dugo nisam bio na ovom mestu, poslednji put u oktobru 2011, sa svojim kumom Marjanom, na putu za Dobri Do i vrh Kitku. Prvi put sam ga obišao u obrnutom smeru, odozgo naniže. Tako sam stigao do kapije i srušene barake na ulazu:

Put za Dobri Do je odmah ispod. Spuštajući se ka njemu, imao sam lep pogled na padine Durmiša, ispod kojih se nalazi kratak ali praktično neprohodan kanjon Dobrodolske reke, kao i na izvorište termalne vode na Dag banjici, prema Gradašnici:

Skretanje za napušteni kamenolom sa puta za Dobri Do izgleda ovako:

Do puta, koji Pirot povezuje sa Nišorom i Zavojskim jezerom, od ovog mesta ima oko 700 m:

Tu, na raskrsnici puteva, nalazi se još jedan stari krst. Slično onom u centru Nišora, nemoguće je protumačiti kada je postavljen i kome je posvećen. Nekako sam ,,pod prstima'' razaznao da je u pitanju neka godina XIX veka:

Do ulaza u Nišor, gde me pokislog čekao auto, imao sam uzbrdicu i nekih 500 m puta:

Trajanje relacije: oko 2.5h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: kružna, ne previše naporna relacija, koja uključuje prolaz kroz selo Nišor, uspon na brdo istočno od njega i spust u napušteni kamenolom i na put prema selu Dobri Do

Rizici: nije dozvoljen ulaz u područje bivšeg kamenoloma

Komentari

Novi komentar