1jan2021 Peške kroz tunele Sičevačke klisure

Obožavam da novogodišnja jutra provodim u prirodi. Dok svi spavaju, umorni i mamurni nakon dočeka Nove godine, ja odem na mesto koje želim da posetim i uživam u miru i lepoti okruženja. Još ako je vreme lepo i sunčano, kao ovog 1. januara, svi preduslovi za nezaboravan doživljaj su ispunjeni. Ovog puta sam ostvario svoju davnu želju i peške prošao kroz najuži i najatraktivniji deo Sićevačke klisure koji se naziva i Gradištanski kanjon.

Sićevačka klisura se praktično sastoji iz tri geografske celine. Prva je pomenuti Gradištanski kanjon, nazvan po obližnjem belopalanačkom selu Gradištu. Dug je oko 5.5 km, a prostire se između naselja Dolac i sela Ostrovice. Drugi deo je Sićevačka klisura u užem smislu, sa nešto širim i blažim padinama. Njena dužina je oko 8.5 km i nalazi se između niških sela Ostrovice i Proseka. Između ova dva kanjonska dela nalazi se kratka Ostrovička kotlina, dužine 2 km. Ovde železnička pruga, posmatrano iz pravca Pirota, prelazi sa leve na desnu obalu Nišave. Sićevačku klisuru oivičuju Svrljiške planine sa severa i obronci Suve planine sa juga.

Polazno mesto za moju prvu avanturu u 2021. nalazi se na oko 45 km zapadno od Pirota i par kilometara nakon naselja Dolac. Ovde je praktično završetak Belopalanačke kotline i početak jedne od najatraktivnijih klisura u Srbiji:

Najpre proveravam u kakvom je stanju nekadašnja velika atrakcija ovog mesta. Naime, još kada sam bio dete, s desne strane puta prema Nišu su se nalazili ostaci trupa nekog manjeg aviona. Da li je eksponat donet sa nekog drugog mesta ili se avion nekada srušio u blizini, nikad nisam dobio odgovor na ovo pitanje. Kako-god, od nekadašnje atrakcije ostalo je malo toga u žbunju:

Odmah da kažem da sam drugi, donji deo Sićevačke klisure (od Ostrovice do brane kod Sićeva) imao prilike da ranije pređem hodajući po železničkoj pruzi. Sličnu ideju sam imao i ovog puta, ali sam odustao iz par razloga. Najpre, procenio sam da je to, zbog prirode terena i tunela u gornjem delu Sićevačke klisure, mnogo manje bezbedno. S druge strane, prilično je nepraktično jer bih morao da prelazim na levu obalu Nišave kod Leskovika, a da se na magistralni put vraćam nakon prolaza u Ostrovici. Ranije je na ulazu u Sićevačku klisuru iz pravca Bele Palanke postojao viseći most preko reke, ali on odavno nije u funkciji. Zbog toga je odluka bila da ne komplikujem sebi život prvog dana nove godine i da ne izlažem sebe prevelikoj opasnosti, već da kroz kanjon prođem trasom magistralnog puta i da se istim tim putem vratim na polazno mesto.

Sam početak moje relacije izgledao je ovako:

Tuneli su numerisani iz pravca Niša. Najpre nailazim na tunel br. 13:

S leve strane ovde se u Nišavu uliva jedan potok. Dolazi iz pravca belopalanačkog sela Crnča i zove se Babica. Na njemu se u ovoj teško pristupačnoj dolini u proleće formira nekoliko manjih vodopada. Sa suprotne, severne strane su atraktivne stene:

Tunel br. 12 i prolaz ,,Ruskog voza'' (putovanje vozom kroz Sićevačku klisuru je svojevrsni doživljaj i omogućava da se ona vidi ,,iz drugog ugla''):

U ovom delu klisure reka Nišava ima nešto brži tok:

Procenio sam da je prvojanuarsko jutro idealno za prelaženje Sićevačke klisure peške, zbog evidentno slabijeg intenziteta saobraćaja. Štaviše, situacija je mnogo povoljnija nego ranije, jer je sada veći deo putničkog i teretnog saobraćaja na deonici između Pirota i Niša prebačen južno, na novi auto-put. Već u startu, moja odluka da ne pokušavam prolaz kroz klisuru železničkom prugom, pokazala se ispravnom. U pojedinim delovima klisure moguće je sići sa puta i pratiti ribarske staze pored same reke. Međutim, prolaz kroz klisuru na taj način nije moguć. Opcija koju sam ja izabrao je najbolja, a najveću opasnost ali i atrakciju tom načinu daju tuneli. Srećom pa je i saobraćajna policija tog jutra bila na odmoru...

Tunel br. 11, drugi po dužini, i fenomenalne stene obasjane jutarnjim suncem:

Sledi prolaz kroz najduži tunel u klisuri - br. 10 (259 m). U središnjem delu tunela 11 i 10 morao sam da koristim i lampu svog mobilnog telefona. Poseban doživljaj je ako vam se ,,posreći'' da u tom delu doživite prolaz automobila, još ,,bolje'' kamiona ili autobusa. Ova dva tunela imaju i bočne otvore, ,,za zlu ne trebalo''.

Prostor između tunela br. 10 i 9:

Nakon tunela br. 9 sledi nešto veći razmak do sledećeg tunela. Sa severne, svrljiške strane pojedine stene bukvalno prkose gravitaciji i zakonima fizike:

Takozvana ,,Nišavska magistrala'', kao najkraća drumska veza između Sofije, Pirota i Niša, sa prolaskom kroz Sićevačku klisuru, izgrađena je 1964. godine. Pre toga je, kao veza između Niša i Belopalanačke kotline, korišćena trasa starog puta preko prevoja Ploče, koju je 1862. godine uspostavio Mithad-paša. Tuneli su obnovljeni i prošireni 2006. godine.

Između tunela 9 i 8 nalazi se i jedno interesantno proširenje s desne strane puta. To je tzv. Ćirićev prolaz, nazvan po čoveku koji je prvi uspeo da prođe kroz njega, pomažući se alpinističkim tehnikama. Predstavlja najkraću vezu stanovnika sela Gradišta sa magistralnim putem, pa je na ovom mestu podignuto i autobusko stajalište. Planinari ga neretko koriste kao polaznu tačku za uspon na vrh Pleš, na Svrljiškim planinama. Milan Jovanović i ja smo njime prošli pre otprilike godinu dana, 11. januara 2020, na putu do Gradišta:

Slede tri vezana, kratka tunela - 8, 7 i 6:

Međusobno približavanje Suve planine i Svrljiških planina najizrazitije je posle 6. tunela:

Serija od dva kratka tunela - 5 i 4:

U visini tunela br. 5 je stara železnička kućica sa atraktivnom terasom koja se nadvija nad penušavom Nišavom:

Između tunela 4 i 3 je veliki razmak, najduži u Sićevačkoj klisuri. Šetnja tim delom omogućava da se lepo razgledaju neobčne stene:

Ovde mi se desio i prolaz drugog voza, ovog puta teretnog:

Železnička pruga kroz Sićevačku klisuru je probijena dosta pre drumskog puta, još 1887. godine. Na izgradnji su radile inžinjerske jedinice srpske vojske. Zanimljivo je da je ovom prugom putovao i slavni španski slikar Pablo Pikaso, u jesen 1926. godine, na proputovanju kroz ovaj kraj do Istanbula. Bio je oduševljen lepotom Sićevačke klisure i sa prozora železničkog vagona se divio remek-delu ,,najvećeg vajara - prirode''. (Aleksandar Aleksić: Topli dah metroa (Zapis iz Francuske) - Pirotski zbornik br. 19-20, 1994)

U ovom delu Nišava najpre ima miran tok...:

...a zatim se njen tok naglo sužava i ubrzava:

Ovde je i pravac koji vozači rado biraju za preticanje:

Pre trećeg tunela, s desne strane se nailazi na jedno spektakularno mesto, po mom mišljenju možda i najlepše u Sićevačkoj klisuri. To je tzv. ,,Amfiteatar'', sa okomitim stenama koje privlače alpiniste:

Tačno 16 minuta mi je trebalo da pređem rastojanje između tunela 4 i 3. Ovde se nalazi granica dve opštine - Bele Palanke i Niške Banje (gradska opština Niša), ali i dva okruga - Pirotskog i Nišavskog:

Polako se približavam kraju moje relacije. Već mogu da vidim veliki kamenolom na levoj obali Nišave, otvoren još 1886. godine za potrebe izgradnje železničke pruge. Interesantno je da još uvek radi. Usečen je u stenski masiv velikog brda Oblik, čija je najviša kota na 901 m visine. Iza ovog brda se nalazi selo Ostrovica. Prolazim i pretposlednji tunel - br. 2:

Prolazim i poslednji u nizu od 13 tunela u Sićevačkoj klisuri - tunel br. 1:

Po izlasku iz ovog tunela, silazim do reke da vidim jedno lepo i interesantno mesto. To je velika brana na Nišavi, koja se nalazi neposredno ispod kamenoloma:

Vraćam se na magistralu. Ispred mene su donji deo sela Ostrovice i Manastir Svete Petke Iverice. O ovom zanimljivom mestu ću pisati nekom drugom prilikom na stranicama bloga.

Od polazne tačke na rubu Belopalanačke kotline prešao sam skoro 6 km za 1h 15 min. Prema mojoj računici, nešto više od 1 km sam prešao u tunelima. Posle kratkog odmora, okrenuo sam se i pošao istim putem nazad, ovog puta bez većih zadržavanja. Posebno ću izdvojiti video-klip sa prolazom kroz najduži tunel - br. 10:

Povratak je trajao 55 minuta.

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: lepa avantura, netipična za planinare; prelepa Sićevačka klisura u kojoj se ,,sreću'' Suva planina i Svrljiške planine, a reka Nišava je u svom netipičnom izdanju; fantastične stene neobičnih nijansi i oblika; prelepa brana na Nišavi ispod kamenoloma

Rizici: kretanje magistralom peške predstavlja samo po sebi veliki rizik; najrizičnija mesta su dugi tuneli (pre svih 10 i 11); izbegavati loše vreme sa kišom i snegom zbog opasnosti od odrona i leda

Komentari

Novi komentar