9jan2021 Kanjon Dobrodolske reke i selo Dobri Do

Mnogo je kiše palo prethodnih dana. Zatim je počeo da pada sneg i pirotski kraj je konačno dobio zimski ambijent. Kada sam u petak popodne, vraćajući se s posla, video koliko je velika Gradašnička reka kod Malog mosta, poželeo sam da u narednom periodu obiđem nekoliko zanimljivih mesta u njenom gornjem toku.

Da budem iskren, za subotu sam u planu imao jednu drugu, staroplaninsku relaciju. Međutim, magla i teško prohodan put ka Gornjem Visoku (sneg je ponovo iznenadio putare!) dozvolili su mi prolaz samo do Vzganice. Tamo sam odlučio da se vratim u niže krajeve i svoju novu relaciju prilagodim vremenskim uslovima. Tako sam se po drugi put za samo dve nedelje našao na putu za Nišor i Zavojsko jezero i na odvajanju puta za selo Dobri Do:

Ovde je nadmorska visina oko 680 m, a u dolini Dobrodolske reke ću sići na skoro 600 m visine. Obično od mesta polaska idem naviše i povećavam visinu na kojoj se nalazim, ali u slučaju Dobrog Dola situacija je suprotna jer se selo praktično nalazi ,,u rupi''. Odmah u startu se pokazao ispravnim moj izbor da automobil ostavim na raskrsnici i da do Dobrog Dola krenem peške. Prolazim skretanje za kamenolom, gde sam bio nedavno, i produžavam dalje ka selu:

Kreće spust u dolinu. To mi u ovom trenutku odgovara, ali ću u povratku morati da pređem istu deonicu u suprotnom smeru:

Na putu do sela Dobri Do više potočića se sliva sa okolnih padina i teče ka Dobrodolskoj reci. Put je izuzetno loš, sa bezbroj rupa. Ovog puta su bile sakrivene u snegu, a išao sam i peške pa nisam morao da se nerviram zbog toga:

Moj plan je predviđao da na oko 1 km pre sela posetim jedno mesto na kome sam bio još u septembru 2014. godine. To je ulaz u kanjon Dobrodolske reke, usečen u zapadne padine Vidliča, odnosno okomite stene Velikog i Malog Durmiša. Na mestu prikazanom na sledećim fotografijama napuštam asfaltni put, skrećem desno i idem ka ulazu u kanjon. Orijentir je lako uočljiva kućica:

Potvrđuju se moja predviđanja - Dobrodolska reka je izuzetno velika, nabujala nakon obilne kiše i topljenja snega u svom gornjem delu sliva. Pokušavam da se probijem do ulaska u njen kanjon:

Iako na nogama imam gumene čizme, rečna struja je jaka i ne uspevam da pređem na levu obalu, odakle mi se ulaz u kanjon čini pristupačnijim:

Očekivao sam ovakvu situaciju. Zbog toga se nisam dugo dvoumio i brzo sam odustao od fotografisanja kanjona jer je u ovakvim uslovima to nemoguće. Ulaz u kanjon je izuzetno teško pristupačan jer se njegove strane uzdižu kao zidovi, a na dnu su džinovski lonci koji se nižu jedan ispod drugog. Kanjon je vanredno lep i divalj, a pomalo podseća na kanjon Rosomačke reke i čuveno Slavinjsko grlo. Delimično sam imao prilike da se u njegovu lepotu uverim 13. septembra 2014. i tada su nastale sledeće fotografije:

Godinama unazad sam smatrao da je ovaj kanjon neprohodan. Međutim, skoro sam razgovarao sa svojim kolegom koji je poreklom iz sela Dobri Do. On mi je rekao da je leti, kad je tok Dobrodolske reke slab, moguće proći kroz kanjon, ali je neizbežno kupanje u ,,loncima'' u kojima zaostaje voda.

Nekoliko interesantnih stvari se tiče ovog živopisnog mesta. Ulaz u kanjon se nalazi na oko 2 km uzvodno od Dag banjice, mesta dobro poznatog Piroćancima po lekovitim termalnim izvorima. Dobrodolska reka se u svom donjem toku, po izlasku iz svog kanjona, zove Gradašnička reka, po selu Gradašnici, kroz koje prolazi pre ulaska u Pirot. Dobrodolska reka tokom leta često presušuje, jer gubi vodu poniranjem kroz izduhe u samom kanjonu. Tada Gradašnička reka, kao nastavak Dobrodolske reke, dobija vodu praktično samo od termalnih izvora Dag banjice.

Predanje kazuje da je Dobrodolska reka nekada, za vreme Rimljana, u najužem delu kanjona bila pregrađena kamenim blokovima. Na taj način stvoreno je jezero koje je predstavljalo odbrambeni pojas i prepreku brojnim varvarskim plemenima. Pretpostavlja se da je na Durmišu postojalo rimsko utvrđenje, a o tome svedoče bogate iskopine predmeta iz tog vremena. One često privlače pažnju znatiželjnih tragača pa se skoro redovno mogu uočiti sveži iskopi zemlje.

Posle pokušaja da priđem ovom skrovitom i nedovoljno istraženom mestu, vraćam se na put za Dobri Do:

Ubrzo dolazim do Manastira Vaznesenja Hristovog. Nalazi se na oko 500 m pre sela. U pitanju je hram koji je nedavno renoviran. Najpre je obnovljen konak manastira, a zatim i njegova crkvica. Meštani Dobrog Dola, ljudi poreklom iz ovog sela i njihovi gosti se ovde okupljaju za Uskrs:

U Dobri Do ulazim nakon nešto više od sat vremena od polaska sa raskrsnice ispred Nišora, uz napomenu da sam dvadesetak minuta ,,potrošio'' na pokušaj da se približim kanjonu Dobrodolske reke. Već na ulazu u selo nalazi se nekoliko važnih građevina, najpre veliki zadružni dom:

Malo dalje je stara seoska škola. Ispred nje je spomenik podignut u znak sećanja na meštane stradale u ratovima u XX veku. Donedavno su ovde snimani kadrovi televizijske serije ,,Vreme zla'', po romanu Dobrice Ćosića.

Iako je na samo 11 km od centra Pirota i na 4 km od puta kojim veliki broj ljudi svakodnevno ide u pravcu Zavojskog jezera, Dobri Do ima izgled tipičnog staroplaninskog sela i odaje utisak mesta u kome je vreme stalo. Nekada je ovo bilo jedno od najvećih sela u pirotskom kraju - 1948. godine popisano je 1222 stanovnika. U decenijama koje su usledile beležio se strmoglavi pad broja stanovnika i 2011. je evidentirano njih 57. Škola u selu postoji još od 1844. godine. Poreklo imena je prilično jasno - selo se nalazi u dobrom (pitomom) dolu, pogodnom za življenje. Raniji naziv sela je bio Dobrodol.

Ono po čemu ćete upamtiti Dobri Do, kada budete posećivali ovo selo, jesu tipične staroplaninske kuće i veliki broj pojila i česama sa hladnom vodom - dokaz stočarskog karaktera ovog naselja:

Veliki broj kuća je napušten:

Na putu kroz selo srećem zanimljiv prizor:

Seoska crkva je posvećena Svetom Jovanu. Nalazi se na brežuljku iznad sela:

Prema nekim izvorima, crkva je sagrađena 1849. godine na mestu starijeg hrama koji verovatno potiče još iz XVII veka. Karakteristična je po veikom broju kamenih krstova koji su ugrađeni u njene zidove;

Sa zvonika crkve pruža se lepa panorama sela:

Vraćam se na put koji vodi kroz selo. Cilj mi je da posetim jedan vodopad za koji, prilikom ranijih dolazaka u Dobri Do, nisam ni znao da postoji.

Vodopad Skok, kako ga meštani nazivaju, nalazi se na jednom potoku, pritoci Dobrodolske reke, koji dolazi sa severa i padina Dela, isturenog najsevernijeg dela planine Vidlič (na njemu se nalaze poznati vidikovac Kozji kamen, Dupni kamik i vrh Kitka). Po prelasku mosta skreće se levo na stazu koja prati potok:

Vodopad je udaljen svega stotinak metara. Visok je desetak metara i ovog puta je obilovao vodom:

Nakon posete ovom lepom mestu, za kraj reportaže o Dobrom Dolu evo i nekoliko fotografija iz dela sela kojim sam ranije prolazio na putu za vrh Kitku (1209 m). U međuvremenu sam do ovog vrha stizao i sa Koprivštičkog krsta i Dupnog kamika.

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: zanimljiv, ali i teško pristupačan kanjon Dobrodolske reke; autentično selo Dobri Do koje zbog blizine gradu može da bude veoma interesantno turistima; vodopad Skok - lep i atraktivan u određenim delovima godine

Rizici: loš put do Dobrog Dola; ne pokušavati prolaz kroz kanjon Dobrodolske reke niti posmatranje sa njegovih okomitih ivica!

Komentari

Novi komentar
Miloš
Pozdravljeni!

Odlična stranica sa mnogo informacijama o Pirotu i okolini. Vidi se, da ste potrošili mnogo bremena i znanja. Samo nastavite izvrstan rad.

Sa poštovanjem,
Miloš
Pirotski kraj
Hvala, apsolutno ste u pravu što se tiče utrošenog vremena. Trudim se da znanje koje posedujem, a koje sam stekao čitanjem zavičajne literature i proučavanjem na terenu, podelim sa svojim pratiocima.