31jan2021 Pirotski kej i kompenzacioni bazen

Odluka da prošlonedeljno lepo zimsko jutro provedem u gradu nije bila laka. ,,Mamile'' su me neke jače i atraktivnije relacije u okolini Pirota, ali nisu se uklapale sa obavezama koje sam imao u tom trenutku. Ovo je reportaža sa verovatno najlepše ,,gradske'' relacije, ali i predlog za sve one koji žele da održe na nivou svoju kondiciju u zimskom periodu godine.

Svoju šetnju Kejom sam započeo ispod ,,Gazele'', nedaleko od ,,Vodovoda'' i ,,Lidla'':

Samo dvadesetak dana ranije sam sa mosta gledao moćnu reku koja nosi sve pred sobom i koja je pretila da se prelije preko visine bedema. Tada je Nišava napravila velike probleme u Beloj Palanci i donjem delu svog toka. Tri nedelje kasnije, ništa ne ukazuje prolaznicima na ono što se nedavno desilo. U šetnju verovatno najlepšim kejom u Srbiji krećem uzvodno, pazarskom stranom grada. Svega 400 m dalje je pirotski ,,Golemi most'':

Gvozdeni most na Nišavi (današnji ,,Golemi most'') je izgrađen 1882. godine, a graditelji su bili italijanski majstori. Da bi moglo da se izađe na most bilo je neophodno nasipavanje s jedne i druge njegove strane. Pre ovog mosta, na istoj poziciji, postojala je dosta niska drvena ćuprija, koju je Nišava u vreme visokih vodostaja odnosila. Inače, još 1544. godine pominje se drveni most na Nišavi, ali se ne zna ni gde je bio ni kako je izgledao. Danas je ,,Golemi most'' žila kucavica grada i njime svakodnevno s jedne na drugu stranu pređe na hiljade ljudi.

Dečje igralište je nedavno bilo pod vodom:

Malo dalje je ,,Ljubavni most''. On je pre petnaestak godina promenio svoj izgled. Stari most je bio podignut šezdesetih godina prošlog veka i, u poređenju sa današnjim mostom, bio je na većoj visini u odnosu na reku.

Do izgradnje HE ,,Pirot'' i kompenzacionog bazena, koji je predstavljao cilj moje relacije tog jutra, Pirot je bio poznat po brzacima koji su leti bili idealni za kupanje. Svaki od njih je imao svoj naziv, uglavnom na osnovu položaja u odnosu na ,,Golemi most'' - Šulejin, nulti, prvi, drugi...sedmi. Verovatno najpopularniji, ,,peti brzak'', nalazio se upravo između ,,Ljubavnog'' i železničkog mosta:

Nažalost, sledeća slika pokazuje ružnu stranu naše naravi - često nismo svesni kakvom smo lepotom okruženi pa i ne činimo puno da bismo je sačuvali:

Verovatno najlepši kadrovi Pirotskog keja nastaju sa pozicija kod ,,krivine'' koju čini Nišava:

Otprilike na ovom mestu, pre izgradnje Keja, Nišava je redovno ,,iskakala'' ulevo, prema gradu, i plavila njegovu pazarsku stranu. Ostatak starog Nišavinog korita može se videti i danas iza Gradskog stadiona, a nekada su takvi ostaci bili vidljivi i na području Tijabare:

Praktično, od kad postoji Pirot, od tad se zna i za njegovu borbu sa vodom i vekovno i mukotrpno usađivanje pojedinih delova grada u životni prostor. Računa se da je tokom mnogobrojnih melioracionih, drenažnih i asanacionih radova u Pirotu bila obuhvaćena površina od oko 30 ha (20 ha u Pazaru i 10 ha u Tijabari), da je ceo ovaj prostor u odnosu na inicijalno stanje izdignut za 1-2 m, pa se tako dolazi do impozantnog podatka da je tokom vekova u Pirotu ugrađeno 300-400 hiljada m3 nasipa. (Snežana Branković: Prošlost mog zavičaja - predanja, priče, događaji, priča ,,Kako je nasipavana Tijabara'', 2012)

Pokušaji regulacije toka Nišave kroz Pirot rađeni su još krajem XIX i početkom XX veka, i to nekoliko puta sa promenljivim uspehom. Inicijativa, da se grad zaštiti od poplava, pokrenuta je posle Prvog svetskog rata. Radovi na regulaciji toka reke i izgradnji keja započeti su 1923. godine, zahvaljujući Velimiru Vukićeviću, tadašnjem profesoru Gimnazije u Pirotu, dugogodišnjem poslaniku Okruga pirotskog, ministru građevine i ministru pošte i telegrafa. Podizanjem keja sa obe strane reke Nišave izvršena je regulacija njenog toka kroz grad, pa su tako uslovi za pojavu poplava u Pirotu značajno smanjeni. Nešto kasnije, 1933. godine, Kej je uzvodno od ,,Golemog mosta'' zasađen lipama, koje su, kada su porasle, stvorile divno šetalište kao jedan od simbola grada.

Ni lepšeg keja, ni tužnije sudbine gradonačelnika u čije je vreme on izgrađen. Svetozar Misirlić je bio prvi čovek Pirota kad je Nišava dobila svoje uređeno korito, tamo negde od železničkog mosta pa sve do stare Bogdanove vodenice. Mislio je Zora Misirlija, kako su ga varošani zvali, ,,i na senću i na ubavinju'', te je posadio lipove mladice sa obe strane reke i strogo zabranio vožnju biciklama i automobilima po keju da ne bi neka nežna stabiljka slučajno bila okrznuta ili ozleđena...

A onda je stigla 1944. godina, sa njom i oslobodioci i ljuta ratna komanda. Plemenitom Piroćancu tada nisu mogle da pomognu ni pitoma Nišava, ni mirišljave lipe, ni tri ,,bela orla'' za reverom, ni spomenice iz Balkanskih i Velikog rata... Uhapšen je i u mrklo veče izveden u ravno Barje, gde je, bez ikakve krivice i presude, streljan sa još 11 nevoljnika iz Pirota i okoline. Zakopan je tako da su mu obe noge ostale van zemlje, kako bi ga psi rastrgli. Ubrzo je od porodice oduzeta sva njegova pokretna imovina...

Grob Zore Misirlije do dana današnjeg niko nije obeležio, niti ga iko posećuje sem ovaca koje, kako kažu pastiri, brižno zaobilze brojne masovne grobnice po Barju, odbijajući da pasu nad njima. Misirliju niko nikada nije ni opojao. Jedino mu vetrovi svake jeseni na keju sviraju tužna opela njišući njegove, sada već vremešne lipe. A potom vitlaju opalo lišće po kaldrmi i pletu od njega zlatne vence za zaboravljenog gradonačelnika. (Sajt momcilovac.blogspot.nl/Pametnik/,,Opelo za Zoru Misirliju'', autor Željko Perović)

Poplave su se događale i kasnije, nakon podizanja Keja, recimo 1948. godine, kada su osim Pirota od nabujale Nišave stradali i Bela Palanka i Niš. Ekstremno visoki vodostaj Nišave je bio i 1966. i 1988. godine.

Nakon dvadesetak minuta hoda od početne tačke kod ,,Gazele'', stigao sam do železničkog i novog betonskog mosta. Rastojanje između ovih tačaka je oko 1700 m. Ovde prelazim na drugu, tijabarsku stranu grada. Prelazim i železničku prugu:

Dolazim do kanala kojim se voda reke Visočice, obrađena u obližnjoj HE ,,Pirot'' (kod Berilovca), sprovodi u Nišavu. Tu je još jedan kanal. Njime se odvodi voda potoka koji protiče kroz selo Berilovac:

Odavde krećem u šetnju oko kompenzacionog bazena:

Kompenzacioni bazen se nalazi na levoj obali Nišave, uzvodno od grada, a sagrađen je pre nekih 30 godina. Funkcija mu je da primi deo vode koji je prošao kroz HE ,,Pirot'', pre njenog ispuštanja u Nišavu. Važnu ulogu igra u slučaju visokog vodostaja Nišave, kakav je bio 11/12. januara ove godine. Količina vode u njemu stalno varira - nekada je pun do vrha i liči na omanje jezero, a u pojedinim periodima je gotovo potpuno suv. Ovog puta je bio prilično ispražnjen. Dužina ,,kruga'' oko kompenzacionog bazena je nešto manja od 3 km i ja sam ga prešao za 35 minuta, uz često zastajkivanje zbog fotografisanja. Tako dolazimo do podatka da je kompletna šetačka trasa duž Keja (počevši od mosta ,,Gazela'' na pazarskoj strani grada), oko kompenzacionog bazena i sa povratkom do ,,Gazele'' tijabarskom stranom, dugačka oko 6.5-7 km. Naravno vi je možete prilagoditi svojim potrebama, produžiti i skratiti u zavisnosti od raspoloživog vremena i fizičke kondicije kojom raspolažete. Od prošle godine trasa se može produžiti i nizvodno od ,,Gazele'', do novog mosta kod ,,Prvog maja'' i ,,Tigra'', pa čak i još dalje niz Nišavu.

U južnom delu kompenzacionog bazena staza prati tok Nišave. Donji deo akumulacije je dublji i tu se zadržava voda. U zimskim mesecima predstavlja utočište brojnim pticama, pre svega divljim patkama. Veoma su oprezne i grupisane na sredini vodenog prostranstva. Svaki pokušaj da im se približite i fotografišete ih završava se kreštanjem i odletanjem čitavog jata u dalji, za njih bezbedniji deo akumulacionog bazena. Gornji, viši deo akumulacije je ovog puta bio prazan, bez vode. Bio je nalik na običnu livadu:

Nešto više od 15 minuta mi je trebalo da od betonske brane na početku akumulacije stignem do njene najudaljenije tačke. Ovde staza zavija i prelazi na severnu stranu akumulacije. Može se produžiti i dalje, uz desnu obalu Nišave, u pravcu Poljske Ržane. Odavde se, kada je pun, pruža verovatno najlepši pogled na kompenzacioni bazen. Centar grada je od ovog mesta vazdušnom linijom udaljen oko 2.5 km:

Staza je na severnoj strani manje uređena i ima više blata:

Pokušao sam da jatu divljih pataka priđem i sa druge strane, ali bezuspešno. Među njima je bila i jedna velika bela čaplja. Nažalost, ni ona nije bila ,,raspoložena'' za fotografisanje tog nedeljnog jutra.

Opijen mirom i tišinom koju pruža ovo mesto, stigao sam da zatvorim krug kod brane akumulacije:

Na kraju, pre polaska kući, morao sam da svratim do još jednog mesta na levoj obali Nišave. Za njega me vežu najlepše uspomene iz mladalačkih dana, jer smo tamo provodili leti prelepe trenutke:

Reč je o Gradskom kupalištu. Na ulazu me sačekala tužna i jadna slika - nekadašnje ,,pirotsko more'' je očigledno napušteno, zaboravljeno i prepušteno propadanju. Poslednjih nekoliko leta ne služi svojoj nameni. Srećom, zbog korona-virusa ovogodišnja tradicionalna manifestacija plivanja za časni krst na Bogojavljanje nije ni održana. Najavljena izgradnja kompleksa otvorenih bazena u neposrednoj blizini, kod Gradskog stadiona, samo će delom oprati našu sramotu:

Trajanje relacije: oko 2h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: najlepša pešačka relacija u Pirotu koja se lako može produžiti i skratiti i tako prilagoditi sopstvenim potrebama i mogućnostima, idealna za održavanje fizičke kondicije u zimskom delu godine; prelepi Pirotski kej i akumulacioni bazen

Rizici: prelazak pruge kod železničkog mosta, blato na stazi oko kompenzacionog bazena u kome nije dozvoljeno kupanje

Komentari

Novi komentar