14feb2021 Putevima ,,Zarezojaca'': Radin Do - Dešin trap - Provalija

Lepo popodnevno vreme u nedelju me izmamilo napolje. Znajući da je puno mojih sugrađana trenutno u svojim vinogradima, rešio sam da obiđem neka od mesta koja su svakog 14. februara među najposećenijima. Istovremeno, hteo sam da ponovim jednu relaciju od pre 15-20 godina.

Stižem peške do železničke stanice. Često idem do posla na isti način pa mi hodanje gradskim ulicama ne pada teško. Trasu toliko poznajem da bih mogao, čini mi se, da je prođem zavezanih očiju.

Prva železnička pruga normalnog koloseka u Srbiji bila je na relaciji Beograd-Niš i završena je 1884. godine. Železnička pruga koja prolazi kroz Pirot izgrađena je 1887. i prvi voz je prošao kroz njega 1. novembra iste godine. Iz tog vremena potiče i pirotska železnička stanica. Zanimljivo je da Carigradski drum, vekovima izuzetno važna drumska saobraćajnica, posle izgradnje železničke pruge gubi na svom značaju, suprotno očekivanjima, a Pirot prestaje da bude važna tačka i raskrsnica na ovom putu, što je u tursko doba bilo ključ njegovog razvoja.

Železnička stanica u Pirotu definitivno ima dosta manji značaj nego koju deceniju ranije i ,,čeka'' neka svoja lepša vremena. Nekada je i meni lično značila mnogo više - sa nje se odlazilo na utakmice omiljenog fudbalskog kluba u Beograd, Niš ili Kruševac, sa nje sam u leto 1992. polazio na prijemni ispit za fakultet u Beogradu i na odsluženje vojnog roka u Kraljevu, sa nje se putovalo na ispite na fakultetu nakon njihovog višemesečnog spremanja... Na nju sam se i vraćao u svoj rodni grad nakon odsluženja vojnog roka  i posle teških obaveza tokom studiranja u Beogradu...

Od stanice sam krenuo naniže, pored samih koloseka. Na jednom mestu, koje koriste ljudi koji ovde žive, prešao sam prugu i našao se u naselju Radin Do:

Kroz ovo naselje sam prošao krećući se dugom ulicom koja se proteže uz prugu:

Na mestu sa prve sledeće fotografije skrećem gore desno, pratim krivudav put i polako napuštam naselje Radin Do:

Pratim tragove u snegu koje su utabali Radindolci tog prepodneva na putu do svojih vinograda. Imam lep pogled na fabriku u kojoj radim:

Put ulazi u dolinu kroz koju protiče potočić. S moje leve strane je brdo Dešin trap (najviša tačka je visine 562 m). Počinje blag, ali konstantan uspon, koji otežava sneg. Za praznik Sveti Trifun (u pirotskom kraju Zarezoja) postoje brojna verovanja - npr. ako padne sneg, godina će biti kišna i rodna, a ako je vedro, godina će biti sušna. Ove godine smo 14. februar dočekali sa dosta snega i veoma hladnim vremenom, ali tog dana nije padao sneg...

Prolazim mesto u dolini gde se nalazi nekoliko kućica, a zatim me put vodi preko potoka, na njegovu desnu stranu:

Odavde imam lepši pogled na okolinu - brdo iznad Radin Dola (pre godinu ili dve borove na njemu je bio zahvatio požar) i Provaliju (uz koju vodi put od Pirota prema Nišoru i Zavojskom jezeru):

Nailazim na još jedno mesto sa grupisanim kućicama. Za razliku od obližnjeg mesta u dolini, ovde ima i vinograda. Prati me lavež pasa koji ukazuje na to da ovde ima ljudi. Međutim, ne viđam vinogradare - izgleda da su običajne radnje obavili ranije tog dana.

Staza sada vodi naniže. Put za Nišor odavde nije daleko, ali kako doći do njega? Nalazim se u dnu doline, okružen brdašcima. Na ,,raskrsnici'' puteva vidim da onaj glavni vodi u suprotnom smeru. Tragovi u snegu nastavljaju u tom pravcu - verovatno do vinograda i vikendica na obližnjem Dešinom trapu. Odlučujem da pređem potok i popnem se na uzvišenje na njegovoj levoj strani. Odozgo ću imati bolji pogled na okolinu.

Obilazim dolinu. Sada mogu lepo da vidim Dešin trap, a u pozadinu planinu Belavu i čak Suvu planinu u daljini:

Zatim izlazim na jedan put. Grupa mladića je neposredno pre mog prolaska njime sišla noseći neki veliki muzički instrument. U veselom razgovoru nisu me ni primetili. Odavde sada mogu da vidim kraj prema Nišoru i Zavojskom jezeru:

Posle tačno sat vremena od polaska sa platoa na kome se nalazi železnička stanica, izbijam na asfaltni put. Brojna vozila mi ukazuju da u okolnim vikendicama ima puno ljudi dobrog raspoloženja. Pirotski kraj se ne može nazvati vinogradarskim i porediti sa nekim drugim, u tom pogledu daleko razvijenijim, krajevima u Srbiji. Ipak, Piroćanci vole vino i dobru zabavu, a tradicionalno vinogradari na ovaj dan obeležavaju svoju slavu. Jedan od nekoliko najpopularnijih vinogradarskih rejona u pirotskom kraju (pored Gnjilana - padine Sarlaha i Belave, Svetog Jovana - između Izvora i Krupca, Ržanskog rida - između Poljske Ržane, Držine i Petrovca) svakako je brdo Provalija, na kome sam se nalazio u tom trenutku.

Krenuo sam putem prema gradu, niz Provaliju. Ovde je mnogo življe. U većini vinograda ima ljudi. Iz pojedinih, gde su se okupila veća društva, čuju se razgovor, smeh i glasna muzika, vije se dim sa roštilja... Mnogi će i pored hladnog vremena ostati tamo do duboko u noć.

Sa jednog proplanka imao sam lep pogled na Gradašnicu, Novi Zavoj i južne padine Vidliča. Tamo sam bio prethodnog dana:

Prolazim mesto na kome se nalazi spomenik Siniši Nikoliću - Dragošu:

Od krivine pre ulaska u grad imam sve lepši pogled:

Na kraju još malo uživanja na mestu sa koga se pruža verovatno najlepša panorama grada...:

... i pogled na železničku stanicu odakle sam započeo svoju relaciju:

Pešačio sam 1h 50 min i po slobodnoj proceni prešao skoro 8 km.

Trajanje relacije: oko 2.5h (računajući polazak od moje kuće u Barju)

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: vinogradarski kraj sa velikim brojem vikendica, kućica i koliba u kojima se Piroćanci i njihovi gosti okupljaju svakog 14. februara; prelepa panorama Pirota sa Provalije

Rizici: malo teži prolaz kroz dolinu ispod Dešinog trapa i izlazak na put za Nišor

Komentari

Novi komentar