21feb2021 Vodopad u Kaluđerskom dolu (Rsovci)

Kao što sam najavio u prethodnom članku, posle obilaska okoline Planinarskog doma posetio sam još jedno izuzetno lepo mesto u Visoku. To je vodopad u Kaluđerskom dolu, koji je u ovo doba godine veoma atraktivan za posetioce, a u odnosu na neke druge staroplaninske vodopade ima jednu veliku prednost - do njega se prilično lako dolazi.

Na putu za Rsovce nakratko zastajem kako bih fotografisao Manastir Svetog Ilije. Od Planinarskog doma je udaljen oko 8 km i oko 2 km od centra sela Rsovci:

Stara manastirska crkva je bila podignuta u drugoj polovini XIX veka i u prošlom veku je nekoliko puta obnavljana i dograđivana. Zbog dotrajalosti, srušena je 2009. godine i na njenom mestu je podignuta nova.

Deonica puta od manastira do ulaza u selo je nedavno obnovljena. Mislim da je jesenas previše pažnje posvećeno tom događaju, koji treba da predstavlja sasvim normalnu stvar. Nažalost, put koji vodi kroz Rsovce je u katastrofalnom stanju. Nadam se da će uskoro i on biti doveden u stanje koje će zadovoljiti veliki broj turista. Parkiram auto u centru sela:

Nalazim se na 23. kilometru od Pirota i na 670 m nadmorske visine. Odavde krećem putem ka seoskom groblju i kanjonu Vladikine ploče:

Nailazim na potok koji dolazi s juga. To je isti onaj potok koji protiče pored Manastira Svetog Ilije. Prikuplja vodu sa severnih padina Vidliča:

Raduje me količina vode u njemu jer to znači da je slična situacija i sa sledećim potokom koji se s leve strane uliva u Visočicu i na kome ću posetiti Kaluđerski vodopad. Pošto sam udaljen par stotina metara od Visočice, odlazim na jedan brežuljak kako bih osmotrio reku i fotografisao čuvenu rsovačku Pećinsku crkvu (Crkvu Svetog Petra i Pavla) iz drugog ugla:

Blizu ovog mesta je seosko groblje, a na njemu i jedno interesantno i veliko stablo crnog bora, vidljivo izdaleka:

Produžavam dalje. S druge strane Visočice je Rudina i tamo se nalazi staza koja vodi do kanjona Vladikine ploče. Jesenas je bila veoma popularna jer je u samom kanjonu podignut drveni most koji je olakšavao pristup istoimenoj velikoj pećini. Nažalost, most nije izdržao nalet nabujale Visočice u januaru...

Staza je lepo obeležena i nema nikakvih problema sa snalaženjem. Obradovao me natpis na tabli koja je skoro postavljena - ,,Kaluđerski dol'', a ne ,,Kaludžerski dol'', kako su ga ranije nazivali. Takva reč ne postoji u govoru ljudi pirotskog kraja.

Na levoj strani u vidokrugu se pojavljuju dva markantna, kupasta brda, između kojih se nalazi Kaluđerski dol - Gradište (888 m) i Okolčesti gabar (1007 m). Treće takvo brdo se nalazi iznad kanjona Vladikine ploče. Pogled na ovo impozantno mesto je sve bolji i na momente mogu da vidim i ogroman otvor same pećine Vladikine ploče (nazivaju je i Golema dupka):

Od pećine sam udaljen vazdušnom linijom ,,svega'' 1.5 km. Oni koji su je posetili znaju koliko je teško savladati to rastojanje. Prolazim pored jednog izvora koji mi ranije nije bio poznat:

Nakon 15-20 minuta hoda od seoskog groblja, stižem do Kaluđerskog potoka. Malo niže se uliva u Visočicu, pre nego što ova moćna staroplaninska reka uđe u svoj gotovo neprohodni kanjon i tamo počne da meandrira. Ovde se nalazi lepo mesto za odmor. Nažalost, info-tabla je na zemlji:

Za Vladikine ploče, Tatarski dol i Kaminu staza produžava gore desno. Ja skrećem levo, na stazu koja me vodi u Kaluđerski dol:

Do vodopada od raskrsnice planinarskih staza nema više od 600 m. Zanimljivo je da drugi deo ove deonice vodi praktično kroz korito potoka. Neka sledeće slike same govore o lepoti ovog mesta:

Visoke, vertikalne stene najavljuju blizinu vodopada. U jednom delu potok protiče praktično kroz potkapinu. To je isti onaj potok na kome se formira vodopad Krajinci i koji protiče kroz lepu dolinu ispod puta za Visok, između Vzganice i Manastira Svetog Ilije. Malo pre manastira potok prolazi kroz cev ispod puta i ulazi u Kaluđerski dol. Vodopad koji predstavlja cilj moje današnje relacije je udaljen svega 800 m od asfaltnog puta, ali je s te strane, zbog konfiguracije terena, praktično nedostupan. Jedini prilaz vodopadu u Kaluđerskom dolu je sa severne strane, uz potok. Vodopad se nalazi na nekih 760 m nadmorske visine i za dolazak do njega meni je trebalo oko 45 minuta hoda iz centra Rsovaca. Oduševio me svojom lepotom:

Nisam dobar u proceni visine vodopada - možda 5-7 m. Međutim, iznad njega se nalazi još nekoliko kaskada koje je teško snimiti, a praktično im je nemoguće i prići (bar u ovo doba godine):

Posebnu draž ovom vodopadu daje mogućnost da zađete iza njega, kroz potkapinu, i da uživate u vodenoj zavesi:

Zanimljivo je da vodopad u Kaluđerskom dolu izgleda izuzetno atraktivno i letnjem periodu godine, iako tada njime protiče mnogo manje vode. Naime, tada u okruženju postane dominantna zelena boja od lišća i mahovina, a vir ispod vodopada se ispuni vodom tirkizne boje u kome se možete i okupati. U svakom slučaju - prelepo mesto, na koje bi sledeći put trebalo da dođem u društvu članova svoje porodice ili kolega s posla. Posle uživanja u divljini, vratio sam se istim putem do Rsovaca za svega 35 minuta.

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: fenomenalno mesto, relativno lako pristupačno, čija se poseta može kombinovati sa obilaskom kanjona Vladikine ploče i njegove čuvene pećine; staza je markirana i sa snalaženjem nema nikavih problema

Rizici: ukoliko želite da vodopad slikate iz nekog posebnog ugla, možete sebe dovesti u opasnost

Komentari

Novi komentar