Pirot i pirotski kraj

15dec2019 Preseka, jama Bezdanka i Crni vrh (opština Babušnica)

Ekipa avanturista i prirodnjaka, predvođena jednim od najboljih domaćih speleologa Vladimirom Rankovićem iz Valjeva, u novembru 2014. godine uspešno je rešila jednu od najvećih misterija babušničkog kraja, ispitavši do kraja jamu Bezdanku. Meštani Preseke, sela Berin Izvor i susednih sela su verovali da ova jama nema dno zbog čega su joj i dali ime ,,Bezdanka''. Brojni tragači za legendarnim blagom Popa Martina Himovića verovali su da upravo ona predstavlja ulaz u tajne podzemne lagume gde je Pop Martin skrivao oteto zlato od turskih karavana koji su ovim krajem prevozili zlato čak do Istanbula.

Osim Vladimira Rankovića i autora reportaže, deo ekipe bili su i jedna dama, speleolog iz Valjeva, Milica Ignjatović, kao i jedan od najboljih avanturističkih fotografa Srbije Miloš Milenković iz Subotice koji je i napravio neverovatne fotografije jame. ,,Na osnovu onoga što smo mogli da vidimo zaključili smo da nismo prvi koji su ušli u jamu, ali smo prvi koji su jamu istražili celu do kraja i fotografisali ovaj impozantni biser prirode uprkos veoma teških uslovima’''- kaže Ranković.

Po njegovoj priči, cela ekipa je bila oduševljena lepotom i impozantnošću Bezdanke, čiji se ulaz nalazi na oko 1170 m nadmorske visine: ,,Jama je nastala veoma davno, u ranom periodu nastanka krečnjaka. Ukupna dubina ide do 80 metara ispod površine zemlje. Vertikala je impozantna što se i na fotografijama najbolje vidi pa je ova akcija za nas predstavljala pravo osveženje jer je reč o vanredno lepoj jami''.

(Sajt www.pirotskevesti.rs/Reportaža/Rešena vekovna misterija jame Bezdanke, tekst od 28.11.2014., autor A. Ć.)

Pop Martin je po legendi bio sveštenik koji je mirno živeo u selu Poganovu i bogoslužio u Manastiru Svetog Jovana Bogoslova (poznatijem kao Poganovskom manastiru). Sve se promenilo kad mu je neki turski paša upao u kuću i silovao ženu. Osramoćena žena je Turčinu istrgla nož iz pojasa i ubila ga, a zatim je presudila i sebi. Pop Martin je skinuo mantiju, uzeo pušku i jatagan, uvežbao svoju kćer u jahanju i borbi, i sa 40 drugova počeo da se sveti Turcima...

Preseka se nalazi na udaljenosti od oko 41 km od Pirota (putem preko Sukova i Zvonačke Banje). Od središta svoje opštine u Babušnici udaljena je 21 km. Raskrsnica sa koje se ide u selo predstavlja najvišu tačku na putu Babušnica - Zvonce i nalazi se na oko 840 m nadmorske visine:

Postoji zvanično mišljenje da naziv sela Preseke potiče od činjenice da je prvobitno selo Lokve podeljeno od strane komisije za postavljanje srpsko-bugarske granice, nakon Berlinskog kongresa 1878. godine. Komisija je granicu postavila na prevoju kod sela, presekavši njegov atar i samo selo na dva dela - na bugarskoj strani našlo se 3/4, a na srpskoj 1/4 domaćinstava. Podeljeni meštani, dotad etnički i istorijski jedinstvenog sela Lokve, prekrstili su svoje selo i dali mu ime Preseka (,,presečeno selo''). Do 1920. godine kada je selo ponovo u celosti ušlo u sastav Kraljevine Jugoslavije, stanovništvo je već bilo etnički izdiferencirano na stanovništvo srpskog i bugarskog opredeljenja.

Drugačije objašnjenje naziva sela dobijao sam od svoje pokojne nana Dese, u čijoj rodnoj kući u Ljuberađi je za vreme njenog detinjstva radio neki sluga iz Preseke: ,,U sela Preseka je razvođe i tamo se voda deli.’’ S jedne strane, voda otiče na zapad dolinom Murgavice u pravcu Studene, Strelca, Radinjinca i Ljuberađe, gde se uliva u Lužnicu. S druge strane, voda otiče na istok u pravcu sela Zvonca, a zatim dalje dolinom Zvonačke reke do sela Trnski Odorovci, gde se uliva u Jermu.

U centru sela ja i moji drugovi i kolege, Milan Jovanović i Milan Đorđević, ostavljamo auto posle više od sat vremena vožnje iz Pirota:

Lepo raspoloženi i po predivnom zimskom vremenu krećemo na jug, uz dolinu Presečke reke. Kao dan je jasno da Preseka nije malo selo jer se proteže velikom dužinom uz ovaj put. Puno je starih kuća. Selo je pedesetih godina prošlog veka brojalo oko 650 stanovnika. Prema podacima iz 2011. ima ih 178, prosečne starosti oko 50 godina. Dve trećine meštana se izjašnjava da pripada bugarskoj nacionalnosti, a jedna trećina su Srbi.

Posle dvadesetak minuta hoda iz centra Preseke, stižemo do mesta gde se prelazi (gazi) Presečka reka. Dalje idemo blatnjavim putem levo, uz dolinu jednog potočića, dok Presečka reka ostaje sa desne strane:

U ovoj dolini se nalazi par izvora pijaće vode. Put je markiran, ali samo u pravcu Crnog vrha, a ne i do jame Bezdanke. Ključna raskrsnica, na kojoj se razdvajaju putevi za ova dva mesta, nalazi se na vrhu doline, pored školjke jednog starog kamiona. Ovo mesto se naziva Lokve i verovatno se tu nalazilo staro selo. Gledano iz pravca Preseke, za Crni vrh se ovde skreće desno, a za obližnje selo Berin Izvor i jamu Bezdanku se produžava pravo:

Kada sam 5. decembra 2015. prvi put krenuo u potragu za Bezdankom, u društvu svog velikog prijatelja i ,,vodiča'' za derekulski (zvonački) kraj, Dejana Tričkovića, ovde je bila gusta magla. Ona nas je mnogo ograničavala u kretanju i otežala lociranje jame. Ovog puta su jutarnji vremenski uslovi bili mnogo bolji i ja sam se nadao da ćemo brzo pronaći jamu, pogotovo što sam veče pre polaska proučavao fotografije od pre četiri godine i pokušavao da zapamtim glavne orijentire. Međutim, ispostavilo se da to neće biti tako lako...

Jama Bezdanka se nalazi na istočnim padinama Presečke čuke (oko 1300 m visine), okrenutim u pravcu sela Berin Izvor, Asenovog kalea iznad Zvonačke Banje, Vlaške planine i planine Greben. Mi smo najpre sa pomenute raskrsnice produžili pravo, ali se ubrzo ispostavilo da je to pogrešno. Treba krenuti uzbrdo uz livadu i kroz retku šumu, bukvalno između puteva za Berin Izvor i Crni vrh, obilazeći u blagom luku Presečku čuku. Teren nije lak za kretanje, strmo je i ima puno trnja, ali je pogled prelep - na istok u pravcu već pomenutih mesta, a na sever u pravcu Stolskog kamena i vrha Rnjos:

Posle tumaranja dugog skoro 40 minuta od raskrsnice puteva za Berin Izvor i Crni vrh, ili nakon 1h 15 min od polaska iz Preseke, našli smo se na mestu na kome svakom čoveku zastaje dah. Jama Bezdanka je i dalje neobezbeđena, a nalazi se u kraju gde nikako ne biste očekivali da vidite 80 m duboku rupu.

Kada se čovek nađe pored ovog zanimljivog prirodnog objekta, ne može a da se ne zapita: ,,Kako je moguće da meštani okolnih sela, avanturisti, lovci, planinari, nisu obeležili put do ovog mesta i obezbedili otvor jame?'' Upravo to mi je prolazilo kroz glavu u decembru 2015, kada smo Dejan i ja jamu pronašli posle dosta muke i ranjavanja nogu po teško prohodnom, trnovitom terenu. Slično pitanje sam postavio sebi i ovog puta, ali je na kraju u meni prevladao avanturistički duh pa sam pomislio: ,,To isto smo mogli i mi da uradimo. Možda je ovako i bolje, samo da je otvor ograđen''.

Naravno, kao i svi koji dođu do otvora jame Bezdanke, proveravali smo njenu dubinu. Za to možete koristiti jedino komade drveta, jer u blizini nećete naći nijedan kamen - svi su pobacani u dno jame (slično jami Propas iznad Činiglavaca):

Na kraju evo mog pokušaja da budućim odvažnim ljudima i pustolovima pokažem lokaciju jame Bezdanka:

Nakon Bezdanke produžavamo dalje. Idemo naviše, uživajući u pogledu. U daljini se vide venac Stare planine, na granici sa Bugarskom, i njen najviši vrh Midžor:

Posle dvadesetak minuta izlazimo na stazu koja vodi uz dolinu Postiče. S leve strane je Prosečeni kamik, s desne strane Presečka čuka.

Izlazimo na prevoj koji se nalazi na oko 1270 m nadmorske visine. Desno od puta, ovog puta na južnim padinama Presečke čuke, tražimo još jedan speleološki objekat. Posle kraćeg i neizostavnog tumaranja nalazimo drugu, bezimenu jamu. Ima veći otvor od Bezdanke, ali je on nepravilnog i izduženog oblika. Plića je od Bezdanke i po mojoj proceni duboka dvadesetak metara. I ovde sam po drugi put:

Položaj ove jame, mnogo pristupačnije od poznatije Bezdanke, je prikazan na sledećoj fotografiji:

Nastavljamo u pravcu zapada i Crnog vrha. Pejzaži su veoma lepi:

Prolazimo pored mesta gde se sa desne strane uključuje put koji vodi iz Preseke i mesta Lokve, a malo dalje i iznad jednog izvora koga meštani zovu Srpski kladenac. Posle suve jeseni na njemu nema vode. Ponovo su vidljive markacije:

Ubrzo smo na prevoju koji razdvaja presečki i rakitski kraj, a nalazi se između Prosečenog kamika (levo, 1368 m) i Crnog vrha (desno, 1463 m). Odavde se pruža lep pogled na Suvu planinu i Šljivovički vrh, a ka jugu na Ruj i Rakitski kamen (Vetren):

Sa prevoja se putem desno relativno brzo stiže na Crni vrh i za uspon ne treba više od pola sata. Mi odlučujemo da se na Crni vrh popnemo zaobilaznim putem, a da pre toga posetimo napuštenu farmu ovaca koja pripada ataru Rakite. Spuštamo se sa prevoja na jug, ponovo gubimo malo vremena tražeći pravi put, ali se ubrzo nalazimo u okviru objekta koji je napušten a može da bude pravi pokretač razvoja ovog kraja:

Farma ,,Crni vrh'' se nalazi na oko 4 km zapadno od Rakite. Sa nje se pruža lep pogled na dolinu Rakitske reke. Tužnu sliku i puste, neiskorišćene objekte sam zatekao i četiri godine ranije. Od jednog lovca iz Rakite, koga smo kasnije sreli, saznali smo da ovde više nema ovaca ni leti. Okupani toplim sunčevim zracima mi ovde pravimo pauzu pred uspon na Crni vrh.

Nakon obilaska farme idemo u pravcu zapada. Penjemo se uz padine Crnog vrha i sada farmu posmatramo iz drugog ugla. Izbijamo na jedan put kojim lovci dolaze do Crnog vrha iz pravca Zvonca, Rakite i Crvene Jabuke.

Put ubrzo povija na desnu stranu i vodi uz brdo. Konstantno povećavamo nadmorsku visinu pa je i pogled sve lepši, gotovo u svim pravcima:

Prolazimo pored mesta gde se desno skreće za prevoj u podnožju Prosečenog kamika. Ne znajući da je odavde Crni vrh, naš krajnji cilj tog dana, udaljen svega 15-ak minuta blagog uspona, produžavamo dalje putem i zalazimo na severnu, hladniju stranu Crnog vrha:

Ubrzo odustajemo i od pomenutog lovca iz Rakite dobijamo pravo usmerenje do vrha. Krećemo strmom padinom naviše. Sada u daljini možemo da vidimo i Babušnicu:

Izbijamo na najviši vrh planine Talambas koja se pravcem jugoistok-severozapad prostire teritorijom opštine Babušnica, od Rakite do Ljuberađe, u dužini od skoro 20 km. Crni vrh je visok 1463 m, a malo dalje od njega, u pravcu severozapada, nalazi se još jedan vrh visine preko 1400 m. To je vrh Gnoj (1406 m) i njega ovom prilikom nismo obilazili. Crni vrh (jedan od mnogih sa istim imenom u pirotskom kraju) nije nikakav istaknuti planinski vrh, već predstavlja blago zaravnjenu površ na kojoj se primećuju ostaci starih rovova srpske vojske iz Drugog balkanskog rata. Ovde je naime u periodu od 1878. do 1918. godine prolazila granica između Srbije i Bugarske. Na nekim od vrhova u okruženju (Talambas, Tumba) vođene su u ratovima u XX veku žestoke borbe. Sve sam ih posetio ranije i o njima ću pisati nekom drugom prilikom.

Ono što Crni vrh na planini Talambas čini izuzetnim, i što će meni i mojim drugarima ostati u trajnom sećanju, jeste fantastičan pogled na okolne planine i vrhove, pre svega na Ruj i Vetren, a u daljini na Vitošu, Rilu i Pirin u Bugarskoj:

Za povratak sa Crnog vrha do sela Preseke, gde nas je čekao auto, bilo nam je potrebno sat i po hoda. Na padinama Crnog vrha sreli smo veću grupu planinara iz niškog Planinarskog društva ,,Preslap'', predvođenu Miroslavom Dokmanom. Pored planinara iz Niša, među njima je bilo i ljubitelja planina i prirode iz Vlasotinca, Trna u Bugarskoj... Otprilike su prošli istom stazom kao i mi, počev iz Preseke, preko Bezdanke i druge pliće jame, Prosečenog kamika. Na ovom mestu nastala je i jedna lepa zajednička fotografija:

Trajanje relacije: oko 8.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: fantastična planinarska relacija u nekadašnjem pograničnom području, prelepa priroda i izuzetan pogled na okolne planine i planinske vrhove, obilazak izuzetno atraktivnih jama i velike napuštene farme

Rizici: markacije postoje samo iz pravca Preseke ka Crnom vrhu, moguće blato, put do jama nije obeležen, otvori jama nisu zaštićeni i boravak pored njih predstavlja rizik, teren u okolini jame Bezdanke je izuzetno težak za kretanje zbog gustog rastinja i trnja, kraj je pust i ima dosta divljih životinja, treba poneti dovoljne količine vode za piće