12jun2021 Podnožje Suve planine: Toponica - Kosmovac - Vlaška poljana

Poslednji put sam u ovom prelepom delu belopalanačke opštine bio u avgustu 2018. Ovog puta, zet Darko i ja smo se odlučili na ,,korak dalje'' i zašli u jedan od najšumovitijih delova Suve planine. Naš krajnji cilj je bilo mesto po imenu Vlaška poljana.

Najpre smo išli alternativnim putem Pirot - Bela Palanka, a zatim produžili magistralom u pravcu Niša. U selu Crvena Reka skrenuli smo levo na put koji Belu Palanku povezuje sa četiri sela u južnom delu njene opštine. Oko 4 km puta između Crvene Reke i Glogovca sada je odličnog kvaliteta i pruža se praktično paralelno auto-putu. U Glogovcu, prethodnih godina važnoj bazi putara, nailazimo na nesvakidašnji i lep prizor:

Putna mreža je ovde poslednjih godina doživela velike promene. Prolazimo podvožnjak ispod traka auto-puta i ubrzo dolazimo do mesta račvanja puteva - pravo se ide za selo Vetu i Vetanski manastir, a mi skrećemo levo, preko mosta na Crvenoj reci, za Toponicu i Kosmovac. Inače Crvena reka, po kojoj je selo koje se nalazi blizu njenog ušća u Nišavu dobilo ime, nastaje neposredno iznad ovog mesta, spajanjem Toponičke i Vetanske reke. Do Toponice ima još oko 3.5 km, put je dobar ali uzan.

U Toponici obavljamo poslednje pripreme pred polazak na relaciju, na najlepšem mestu u selu - ispred napuštene zgrade zadružnog doma i spomen-česme, na levoj obali Toponičke reke. Ovde je nadmorska visina oko 420 m:

Ovo mesto je od Pirota udaljeno oko 45 km i 19 od Bele Palanke. Do Kosmovca predstoji oko 5 km krivudavog puta sa gotovo konstantnim usponom. Na ovom rastojanju treba savladati i oko 320 m visinske razlike jer je Kosmovac jedno od mesta u belopalanačkoj opštini na najvećoj nadmorskoj visini.

Trem, najviši vrh Suve planine (1809 m) se dugo ,,krio'' među oblacima. U svojoj punoj lepoti, jedan od najatraktivnijih vrhova u Srbiji nam se pokazao tek pri kraju relacije. Otprilike na pola puta između Toponice i Kosmovca zvanično se ulazi u Specijalni prirodni rezervat ,,Suva planina'', a na oko 1 km pre Kosmovca prestaje asfaltni put:

Na ulazu u Kosmovac smo bili nakon tačno sat vremena iz centra Toponice. U ovom selu sve je stavljeno u službu drvarenja:

Na platou, prikazanom na poslednjoj fotografiji, na oko 740 m nadmorske visine, nalaze se stara, ruinirana zgrada škole, temelji započete seoske crkve i nekoliko obeležja. Najinteresantniji su stari kameni krst sa nerazumljivim natpisom, iz 1843. godine, kao i spomen-ploča podignuta 2006, u slavu četnika ,,postradalih od partizanske ruke'' u julu 1942.

Sa ovog mesta se po lepom vremenu pruža fantastičan pogled na venac Suve planine - na Trem i Đordinu čuku, vrhove koji se nalaze praktično iznad samog sela, kao i na deo Suve planine koji se sa Pasarela odvaja od glavnog lanca u pravcu severa i zadire u Belopalanačko polje - tu su Rženac (1459 m), Preslap, Divna gorica (1389 m) i Bogov vrh (975 m).

Mi smo nakon kraćeg odmora krenuli dalje, putem u pravcu jugoistoka i ,,skuta'' Suve planine u podnožju Smrdana i Pasarela. Nikad ranije nisam išao ovim putem:

Za razliku od deonice puta ispred Kosmovca, ovaj put je znatno lošiji i njime mogu samo traktori, zaprežna i terenska vozila. Prolazi pored nekoliko napuštenih pojata, veoma je blatnjav i prepun dubokih kolotraga:

U ovom zabačenom kutku opštine Bela Palanka, priroda nije štedela na lepoti svojih pejzaža. Sve odiše neobičnom svežinom. Posle pola sata hoda od platoa u Kosmovcu, ili pređena 2 km, dolazimo do mesta gde se prelazi na desnu obalu Toponičke reke. U ovo doba godine ona više liči na potok pa nije nikakav problem preskočiti je. Za svaki slučaj, postoji i jedno brvno. Nije loše znati da ova rečica, čije se izvorište nalazi svega 1.5 km uzvodno, zna da ,,podivlja'' u vreme naglog topljenja snega ili nakon jačih padavina.

Po prelasku Toponičke reke mi produžavamo putem levo, za Vlašku poljanu. Desno se ide u pravcu rečnog izvorišta, a pretpostavljam da se tom stazom može izaći na oko 1400 m nadmorske visine, do čika Danetovog planinarskog doma na Smrdanu i prelepog vidikovca na obližnjem Pasarelu.

Put za Vlašku poljanu sada vodi uzbrdo, u pravcu severa. Nema nikakvih markacija:

Blata je još više nego na deonici od Kosmovca do Toponičke reke. Tragovi terenskog vozila nam ukazuju da smo na dobrom putu. Bukvalno se ide gore-dole, iz jednog u drugi dol, uzput preskačući potočiće koji se slivaju niz padine Rženca:

Posle jedne oštre krivine i dužeg završnog uspona, Darko i ja stižemo do mesta za koje smo pretpostavili da predstavlja Vlašku poljanu. Tu je nekoliko koliba, terensko vozilo i mesto za odmor u hladovini. Nadmorska visina je oko 800 m, a udaljenost od Kosmovca oko 4 km. Nama je bio potreban sat vremena da pređemo to rastojanje, po ne baš lakom terenu za kretanje. Ovde smo dopunili svoje rezerve vode, ali domaćina nije bilo. Čuli smo zvuke motorne testere u blizini - verovatno je to bio on.

Vlaška poljana se nalazi neposredno ispod Preslapa, prevoja sa koga se može na Divnu goricu ili na Rženac. Preslap predstavlja i jedan od najlepših vidikovaca na Suvoj planini jer se sa njega pruža sjajan pogled na planinski venac sa Đordinom čukom, Tremom, prevojem Devojački grob, Sokolovim kamenom i atraktivnim Mosorom. Na njemu sam bio nekoliko puta, ali iz pravca sela Mokre i puta za Divljanu. U prošlosti je Vlaška poljana predstavljala i isturenu mahalu sela Kosmovca, a pretpostavljam da je ovim putem moglo da se preko Preslapa pređe na drugu stranu planine i siđe do Bele Palanke ili Divljanskog manastira.

E sad, trebalo je da Darko i ja produžimo svega nekoliko stotina metara i da dođemo do mesta sa još nekoliko koliba i vikendica. To mesto verovatno više liči na ravnište, što smo mi očekivali da vidimo na mestu koje se zove Vlaška poljana. Imao sam osećaj da treba nastaviti dalje, ali se nažalost nismo odlučili na to. Toga sam postao svestan tek po povratku kući, kada sam sređivao utiske i proučavao na Google Earth-u kraj koji smo posetili. Događa se to, pogotovu kada idete prvi put u neki kraj, bez ikakvih značajnijih informacija i fotografija na internetu, bez ikakvih markacija i obeležja i kada jednostavno na putu do tamo nemate bukvalno koga da pitate.

Ako neko od ljudi, koji su poreklom iz ovog kraja, ili od onih koji su ovde išli u drvarenje, ima fotografije Vlaške poljane, voleo bih da ih podeli sa nama na mojoj Facebook stranici ,,Pirotski kraj'' ili nekoj drugoj. Inače, ideja o mom odlasku na ovo mesto nije nova i živi od 2012, kada sam na internetu pročitao da će se na prostoru Vlaške poljane podići Duhovni kulturno-obrazovni centar sa Hramom Svetog Nikite Remezijanskog. Najavljivani su ambiciozni planovi o oživljavanju ovog dela Suve planine u turističkom smislu, trebalo je da se od Kosmovca izgradi bolji put i sl. Desetak godina kasnije mogu da konstatujem da se od toga nije desilo ništa.

Za 25 minuta smo se u povratku spustili do Toponičke reke, a u Kosmovcu smo bili posle 55 minuta. U međuvremenu su se oblaci uklonili i pogled na okolne vrhove je postao mnogo bolji:

Nisam odoleo a da ne snimim video-klip ovog prelepog kraja sa jedne livade ispred Kosmovca:

U Toponicu smo stigli posle 2h 10 min pešačenja od Vlaške poljane. Poslužilo nas je vreme. Prilikom povratka u Pirot, videli smo da je u Visoku i na Staroj planini pravo nevreme, a kiša je počela da pada po dolasku kući.

Trajanje relacije: oko 6.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: prelep, ali i zabačen kraj u podnožju Suve planine i gornjem toku Toponičke reke; zanimljivo mesto Vlaška poljana za koje su donedavno vezivani vrlo ambiciozni razvojni planovi

Rizici: nema nikakvih markacija i obeležja; ljudi koje ćete sretati su retki i to uglavnom u Kosmovcu; sama Vlaška poljana se nalazi u pustom i šumovitom kraju

Komentari

Novi komentar