Pirot i pirotski kraj

23aug2026 Temački manastir - Crkvica Presvete Bogorodice u okolini Rudinja

Prepiska sa mojim starijim kolegom i zemljakom iz Temske:

,,Gorane, nešto sam se setio. Postoje kamenje i ruševina neke stare crkve. Više puta sam je obilazio kada sam imao 10-15 godina, a kasnije nisam imao više prilika. Nalazi se na drugoj strani Temštice, nasuprot Manastira Svetog Đorđa. U toj ruševini ima izvor vode, a iznad samog kamenja se nalazila (barem u to vreme) čelična bandera dalekovoda. U vodi izvora i pored njega sam nalazio novčiće i vezivane končiće koje su ostavljali ljudi koji su dolazili na izvor, zahvatali vodu i nosili je kući, a pored izvora su se molili Bogu.’’

,,Dobro Gile. Potražiću to mesto prvom prilikom. Nego, sećaš li se, da li je to mesto nisko, pored reke, ili je naviše?’’

,,Pa, negde u sredini borove šume. Znači od početka šume ide se ka vrhu brda, ali je negde otprilike na sredini, ne stiže se do vrha. Ispod šume su njive, a blizu reke je put. U podnožju brda ima stara mala pojata, zapuštena. Mislim da je ruševina nekih 400 do 500 m iznad te pojate u šumi. Bar u ono vreme je bilo prohodno, čist prostor između borovih stabala, bez ikakvih prepreka. Kao orijentir može da ti posluže dalekovod i bandera. To je bilo pre 50 godina, tako da ne znam da li danas postoji ta bandera. Kao kroz maglu se sećam da su pored izvora bila dva kamena krsta... Ako nekad obiđeš to mesto, zanima me šta si video, pa mi javi.’’

,,Dogovoreno.’’

Da li je akcija bila idealna za toplo avgustovsko i nedeljno popodne? Sigurno da nije. Prethodne nedelje me mučio i neki virus. Kašalj i kijanje su mi izvukli dosta snage. Ipak, rešio sam da pokušam da pronađem, za mene do tada nešto nepoznato, i da tako obradujem Gileta.

Prošao sam kroz Temsku i iznad kupališta Krivi vir. Mnogi bi na mom mestu tu zastali i rashladili se u hladnoj vodi Temštice, umesto da traže neko napušteno i zaboravljeno crkvište:

Mnogi bi svratili i do obližnjeg i lepog Temačkog manastira, koji sam izabrao za početak svoje nove pustolovine:

Ja sam se odmah fokusirao na ono što se nalazi nasuprot njemu, na desnoj obali Temštice. To je brdo Ključ (574 m), dobrim delom pokriveno borovom šumom iz Giletove priče:

Najpre sam još jednom pročitao sadržaj Giletovih poruka. Prvo je trebalo preći reku. Video sam jedan mostić koji je vodio do vikendice na drugoj strani, ali tamo sam čuo glasove ljudi i lavež pasa, pa sam produžio niz reku. Tu su se nekada nalazile velike topole i prijatno izletište. Odavno ih nema. Nekada smo sa školom ovde dolazili na izlete... Naišao sam na drugi most:

Problem sa njim je bio što je sa leve strane reke, gde sam se ja nalazio, zaključan i opasan žicom. Gaženje Temštice nisam mogao da izbegnem:

Do podnožja brda Ključ imao sam nekih 300 m. Ovde, blizu ušća Rudinjske reke u Temšticu, u pravcu sela Rudinje i Stare planine pružaju se dalekovodni stubovi. Pokušavao sam među njima da pronađem one koji najbolje odgovaraju Giletovom opisu. Otprilike sam napravio neki plan kretanja. Na mestu prikazanom na zadnjoj fotografiji iz sledećeg seta, krenuo sam pravo gore u šumu:

Ideja mi je bila da prvo istražim desni, jugoistočni deo šume i da se polako krećem ka vrhu, što više koristeći šumske staze i puteljke. Verovao sam da, ako crkvište postoji, do njega mora da vodi put ili makar staza. Pažljivo sam osmatrao okolinu. Razmišljao sam da je u sadnji borovih stabala šezdesetih godina prošlog veka morao da učestvuje i moj otac iz Temske, desetak godina stariji od Gileta:

Put kroz šumu je krivudao i to mi je odgovaralo. Kada sam došao do jednog kamenjara, shvatio sam da se na tom mestu brdo Ključ strmo nadnosi nad Temšticom, pa sam krenuo u drugom pravcu:

Sada sam prolazio sredinom borove šume, i po njenoj širini i po visini. Verovatnoća da tu pronađem ruševine stare crkve bila je najveća... Dobro sam poznavao i cenio Gileta. Nije od onih koji daju ,,fake informacije''. Bilo mi je čudno kako se posle toliko godina dobro seća svih detalja, ali u verodostojnost njegove priče nisam sumnjao. Teren je bio suv pa nije bilo ni govora o izvoru vode, a dalekovodni stubovi su mi nekako bili zapadniji i bliži dolini Rudinjske reke. Rešio sam da taj kraj ispitam spuštajući se sa vrha brda...

Sa približavanjem vrhu brda borova šuma se proređivala. Moj entuzijazam je polako splašnjavao... Odlučio sam da uradim sledeće: Popeću se još više i potražiti staru Rudinjsku crkvicu posvećenu Presvetoj Bogorodici. Bio sam do nje pre nekoliko godina, u nekim drugačijim vremenskim uslovima, a pisao sam o njoj i u svojoj knjizi. U povratku ću ,,pročešljati'' teren bliži dalekovodu za Rudinje i dolini Rudinjske reke... Polako sam napredovao ka vrhu:

Nakon 40 minuta od ulaska u borovu šumu u podnožju brda, izašao sam na dobro poznati put koji dolazi iz Rudinja:

Otežano brektanje motora u daljini označavalo je da mi se približavala neka grdosija od vozila. Pomislio sam da baš imam sreće i da ću sada dobiti neke informacije o položaju crkvice koju sam tražio u borovoj šumi. Nažalost, mladi momčići koji su niz padine brda vešto spuštali ,,džejmsa'', dobro natovarenog drvima, nisu ništa znali o tome. Bili su godina moje ćerke, a meni je trebao neko stariji i iskusniji. Otpratio sam ih pogledom niz put u pravcu Rudinja. On je ovde vrlo loš:

Posle nekoliko minuta bio sam na prevoju koji je prepoznatljiv po ,,zidu'' od naslaganog kamenja:

Ovde sam skrenuo levo, na stazu koja vodi kroz šumicu u pravcu crkvice. Prolazi tik iznad još jednog prašnjavog puta koji vodi u selo:

Kada je put skrenuo pod pravim uglom naviše, znao sam da sam blizu svog cilja. Ubrzo sam ugledao zidove i krov stare crkvice smeštene u šumi:

Nisam očekivao da budem na tom mestu. Uvidom u arhivu bloga na svom mobilnom telefonu, uverio sam se da sam ovde bio 5. decembra 2021. godine:

Crkvica se nalazi na oko 670 m nadmorske visine i udaljena je od Rudinja oko 2 km na jugoistok. U centru sela je smeštena velika i lepa Crkva Svete Trojice, jedna od najlepših u čitavom pirotskom kraju. U unutrašnjosti crkvice je kameni krst (obrok), posvećen Presvetoj Vladičici Djevi Bogorodici, oko koga su meštani podigli ovu skromnu bogomolju. Po zidovima kapelice okačene su uramljene ikone svetitelja (http://www.sabornapirot.org/Crkviste-Presvete-Bogorodice-Rudinje.html):

Nažalost, deo stabla velikog hrasta, pored koga se crkvica nalazi, odlomio se od mog poslednjeg dolaska i pao:

Neobičan mir pruža ovo mesto... Krenuo sam polako naniže, najpre istim putem kao u dolasku:

Zatim niz brdo Ključ, i to delom brda okrenutim Rudinjskoj reci, kao što sam i planirao. Ponovo sam pažljivo osmatrao i nadao se da ću pronaći ruševine crkvice o kojoj mi je Gile pisao:

Prošao sam i ispod žica dalekovoda. Posebno sam pretražio mesta oko nekoliko dalekovodnih stubova. Interesantno, u samom podnožju brda su čelični, kasnije u pravcu Rudinja vode noviji betonski stubovi. Nažalost, ni traga od starog crkvišta:

Pomalo tužan i razočaran što nisam pronašao traženo mesto, ali u isto vreme i srećan što sam obišao jedno mesto posle skoro pet godina, sišao sam sa brda i uputio se ka obali Temštice. Ovog puta poslužio sam se lukavstvom. Pošto je viseći most sa desne obale reke bio pristupačan, izbegao sam novo gaženje reke, prešao preko mosta i na suprotnoj strani skočio sa mosta na obalu:

Zatim sam prešao preko manastirskog imanja i ubrzo se našao pored auta na parkingu ispred Temačkog manastira. Nisam imao lepe vesti za Gileta...

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: legenda o crkvištu u borovoj šumi na brdu Ključ, sa lekovitim izvorom i starim krstovima; Rudinjska crkvica Presvete Bogorodice iznad brda - jedna od najneobičnijih i najmanjih u pirotskom kraju; crkvica se može posetiti u sklopu planinarske relacije do Vikališta, atraktivnog mesta udaljenog nekoliko kilometara

Rizici: nema putokaza i usmerenja, a trebalo bi da postoje, makar iz pravca Rudinja!