Pirot i pirotski kraj

29oct2026 Top 5 najpoznatijih i najlepših pećina u pirotskom kraju

U pirotskom kraju ima dosta speleoloških objekata - pećina i jama. Ima ih znanih i neznanih, velikih i malih, atraktivnih i onih koje ne zaslužuju naročitu pažnju. Međutim, kao po pravilu, staze do njih nisu baš najbolje obeležene i uređene, a u odnosu na slične lokacije u drugim delovima Srbije ili u zemljama u okruženju - predstavljaju neiskorišćen turistički potencijal...

Da budem jasan odmah na početku priče - nisam preterani ljubitelj pećina, pomalo sam klaustrofobičan i zna da mi bude neprijatno kad malo dublje zađem u njihovu unutrašnjost. Zbog toga nemojte da očekujete da ovde vidite spektakularne fotografije iz unutrašnjosti pećina u pirotskom kraju, izuzev par onih koje sam malo detaljnije istraživao. Takve fotografije ćete lako pronaći na internetu. Ali, budite sigurni da ćete dobiti brojne korisne informacije i možda čuti i neku zanimljivu priču vezanu za njih... Takođe, morate biti svesni da su vam za pravi doživljaj ovih pećina i njihovo potpunije istraživanje i bolje upoznavanje neophodni: iskusan vodič, dobra planinarska oprema i pouzdano i jako osvetljenje. U njihovu unutrašnjost nikako ne smete ulaziti sami!

1. Velika pećina kod Držine

Jedna je od najlepših pećina u kršu istočne Srbije. Nalazi se samo 7 km jugoistočno od Pirota, neposredno iznad sela Držine, na samom rubu Pirotske kotline. Ulaz u ovu pećinu je okrenut ka severu i nalazi se na oko 470 m nadmorske visine, u masivu brda Gurgulj (646 m). Velika pećina se pruža dužinom od oko 1440 m od severoistoka ka jugozapadu, u pravcu Prisjana. Oni koji su ispitivali njenu unutrašnjost, pričali su mi da je lepša i koloritnija od svih drugih poznatijih pećina u pirotskom kraju. Zbog toga što je relativno blizu gradu i prohodna po celoj svojoj dužini, za nju se šezdesetih godina prošlog veka verovalo da može biti privlačan turistički objekat, jer njeno uređenje ne bi zahtevalo velike troškove. Nažalost, planovi o stvaranju zanimljive i lako dostupne turističke atrakcije su odavno napušteni. Zbog toga ćete je teško pronaći, iz Držine nema gotovo nikakvih obeležja koja bi ukazivala na njenu lokaciju, a staza do nje je kroz godine i decenije urasla u gusto trnje. Tokom poslednje posete, u maju 2025. godine, Dragana, Boce i ja smo ipak zatekli planinarsku markaciju neposredno pred samom pećinom, što je delimično popravilo utisak o njenom prilazu.

Iz centra Držine treba krenuti putem u pravcu Kamika i na samom izlazu iz sela, pre poslednjih kuća, skrenuti desno na kako-tako uočljivu stazu. Velika pećina se nalazi na kraju doline, ispod borove šume na padinama Gurgulja. Od poslednjih seoskih kuća udaljena je oko 500 m:

 

Velika pećina ima dva veoma uska ulazna otvora koji su međusobno udaljeni 8 m, a nalaze se pri dnu vertikalnog stenskog odseka visokog preko 20 m. Ulazni kanali se nakon desetak metara spajaju u jedan širi. Speleolozi koji su istraživali Veliku pećinu izvršili su njenu podelu na sledeće delove: 1) ulazni deo sa dvoranama, 2) kanjonski deo, 3) kanal sa kadama, 4) koralno-blatni kanal i 5) brilijantski hodnik. To je jednostavan, ali interesantan meandarski podzemni kanal koji sadrži više dvorana, prirodnih mostova (prerasta), kada i bazena, preko 50 stalnih i periodičnih podzemnih jezera, jedan stalni izvor (vrelo), kao i obilje pećinskog nakita različitih formi i nijansi. Posebno je interesantno što jedan ovako dugačak podzemni objekat nema nijedan bočni, sporedni hodnik ili veći slepi kanal. Nasuprot tome, pećina je nesrazmerno razvijena po vertikali i njena tavanica se na pojedinim deonicama nalazi i do 30 m iznad dna kanala. (Dr Jovan Petrović: ,,Velika pećina u Donjoj Držini kod Pirota’’ - Pirotski zbornik br. 2, 1969)

Temperatura vazduha u Velikoj pećini je vrlo ujednačena i kreće se oko 14^oC, dok je temperatura vode u svim njenim jezerima oko 11^oC. U pećini vlada potpuna tišina, jer su vazdušna strujanja veoma slaba. Povećana vlažnost vazduha prouzrokuje da je tlo u Velikoj pećini uvek vlažno. Za postanak i razvoj Velike pećine neizostavna je prostrana uvala Vrbica, koja leži iznad ulaza u nju, između vrhova Božurato, Zabel i Gurgulj. Upravo se pojava podzemnih tekućih voda u ulaznom delu Velike pećine može povezati sa akumulacijom vode u povremeno plavljenoj uvali Vrbici i njenim poniranjem kroz venac Gurgulja do same pećine. Veoma retko i kratkotrajno, nakon većih padavina u proleće i jesen, iz otvora Velike pećine izbija vodeni tok koji se uglavnom vrlo brzo gubi, a izuzetno retko dospeva do korita Držinskog potoka koji protiče kroz selo.

 

 

2. Vetrena dupka kod sela Vlasi

Zasigurno jedna od najpoznatijih pećina u opštini Pirot nalazi se u ataru sela Vlasi (24 km od Pirota), na severnim ograncima Vlaške planine i na levoj strani doline Jerme. Da bi se došlo do Vetrene dupke treba pratiti putokaze i markacije. Na ulazu u selo Vlasi treba preći most preko Jerme i odmah skrenuti desno, u pravcu napuštene seoske škole. Iza nje se nalazi jedna usamljena kuća koju treba obići sa leve strane, i tada se izlazi na obeleženu stazu koja vodi uzbrdo do ulaza u pećinu. Pećina se nalazi na oko 500 m od pomenute kuće iznad škole. Ulaz u pećinu je lako uočljiv (ja sam boravio samo u dvorani na ulazu):

Pećina Vetrena dupka je nastala u krečnjačkom masivu brda Pešterica i ima dva ulazna otvora. Niži ili izlazni otvor se nalazi neposredno pored sela Vlasi, na oko 420 m nadmorske visine. Smešten je u sredini strme doline povremenog potoka, oko 40 m iznad doline Jerme, na mestu gde ova reka napušta svoj kanjonski deo i pravi manje proširenje. Viši ponorski ulaz u pećinu nalazi se u jugoistočnom delu Berovičkog polja. Ova dva ulaza u pećinu udaljena su vazdušnom linijom oko 1.6 km, a visinska razlika između njih iznosi oko 280 m. Može se reći da pećina Vetrena dupka predstavlja otoku viška vode Berovičkog polja ka dolini Jerme.

Sama pećina se sastoji iz dva dela: 1) horizontalnog ili glavnog pećinskog kanala, koji se pruža od nižeg otvora do dna jame Pešterica, i 2) vertikalne jame Pešterica, čiji se gornji otvor nalazi na obodu Berovičkog polja, a donji u Blatnoj dvorani gde se sastaje sa horizontalnom pećinom. Ukupna dužina pećine Vetrena dupka, horizontalnog kanala i jame Pešterica, bez slepih bočnih kanalića, iznosi oko 2760 m. Sa donjim, delimično ispitanim rečnim hodnicima, dugačka je preko 4 km.

Glavna odlika horizontalnog dela Vetrene dupke je jednostavan, blago uzlazni meandarski kanal, sa čestim pregibima, suprotnim padovima i manjim proširenjima. Odlikuju ga još mala širina i znatna visina u pojedinim delovima, potpuna nerazgranatost i česta pojava sifonskih suženja. Pećinski nakit se javlja samo sporadično. Od donjeg ulaza kod sela Vlasi do Blatne dvorane, na dužini od oko 1860 m, ukupan pad horizontalnog kanala iznosi 125 m.

Osnovni pravac horizontalnog dela Vetrene dupke je jugoistok-severozapad. U malim bigrenim basenima i erozivnim udubljenjima održavaju se stalna jezerca, a u pojedinim delovima pećina ima izgled uskog podzemnog kanjona. Najveće, takozvano Veliko jezero, dugačko je oko 20 m i široko do 3 m. Ima dubinu od oko 9 m i nikada ne presušuje. Temperatura vode u njemu je oko 12^oC. Blatna dvorana je najveća podzemna prostorija u sistemu pećine Vetrene dupke, duga oko 35 m i široka preko 25 m. Leži ispod ponora i jame Pešterica, gde joj visina dostiže 45 m. (Dr Jovan Petrović: ,,Pećina Vetrena dupka u selu Vlasi’’ - Pirotski zbornik br. 4, 1972)

 

3. Petrlaška pećina

Odorovsko ili Smilovsko kraško polje je dugačko oko 9 km, a široko 3-5 km. Sa severa je ograničeno Vidličem, sa juga Goračom, sa zapada Tepošem, dok je ka istoku obod predstavljen niskim prevojem. U njegovom jugozapadnom delu, u ataru dimitrovgradskog sela Petrlaš, nalazi se sistem Odorovskih pećina, do kojih se može doći na nekoliko načina. Prvi put vodi iz Petrlaša spuštanjem u najniži deo Odorovskog polja, a drugi iz pravca obližnjih Smilovaca, Gulenovaca i Visočkih Odorovaca, odnosno Smilovskog jezera Savat 2. Pećine se javljaju na samom obodu Odorovskog polja i predstavljaju kombinaciju horizontalnih, kosih i vertikalnih kanala nastalih spuštanjem podzemnog toka Odorovske reke.

Od Petrlaša do pećine ima oko 2 km, i od centra sela je obeležen put. Pošto se izađe na severnu stranu Petrlaša i prođe pored objekta protivgradne zaštite, markacija usmerava na stazu koja prolazi kroz šumu. Posle malo tumaranja, na vidiku se ukazuje Petrlaška uvala (u kartama prikazana kao Ponor). Petrlaška pećina se nalazi na zapadnom obodu ove uvale koja je na severu spojena sa glavnim delom Odorovskog polja. ,,Glavna’’ Petrlaška pećina se prepoznaje po tabli koja se nalazi ispred nje. Meštani je nazivaju i Golema dupka. Pristup joj je otežan zbog gustog rastinja. Ima prilično veliki ulaz. Kao i u slučaju Velike pećine kod Držine, i Vetrene dupke kod sela Vlasi, i ovde se lako prepoznaje nemar države prema bogomdanim prirodnim atrakcijama:

Ukupna dužina ispitanih kanala iznosi 468 m. Nadmorska visina pećinskog ulaza je 686 m, a najniža tačka je u takozvanoj Donjoj vodnoj galeriji na 646 m. Popova pećina ima dosta složen sistem kanala i dvorana i bogata je nakitom. Posebnom privlačnošću se odlikuje takozvana Aragonitna dvorana sa nakitom od crvenih i belih kristala koji pokrivaju tavanicu (Dr Jovan Petrović: ,,Odorovačke pećine’’, prikaz iz Zbornika radova Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, 1971; Pirotski zbornik br. 5, 1973). Nažalost, lepote ove pećine nisu dostupne svakome, iz bezbedonosnih razloga. U dnu ulazne dvorane, na mestu gde se pećinski kanal jako sužava, stoje zaključana vrata. Ako želite dalji obilazak morate se najaviti Turističkoj organizaciji Dimitrovgrada.

Petrlaška pećina je mnogo pristupačnija sa starog rimskog puta koji je nekada vodio sredinom Odorovskog polja i koji od objekta protivgradne zaštite (između Smilovskih jezera i sela Smilovci) vodi pravo na visoravan Tepoš. Ovim pravcem se sa asfaltnog puta do pećine stiže za nešto više od sat vremena hoda. Doživljaj je potpun ako se u proleće prati tok Odorovske reke, njen ulazak u Petrlašku uvalu i poniranje neposredno ispred Petrlaške pećine.

 

4. Velika pećina u kanjonu Vladikine ploče

Najinteresantniji deo doline reke Visočice je kanjon Vladikine ploče, dugačak 2 km, i na nekim mestima dubine preko 300 m. Nalazi se između visočkih sela Rsovci i Pakleštica. To je jedan od najzagonetnijih delova Stare planine o kom se ispredaju mnoge legende, a od kojih dobar deo vekovima podgreva maštu tragača za zlatom. Po jednoj od njih, ovaj kanjon je dobio ime po nekom vladiki koji se, jašući konja uskom stazom što ide klisurom, okliznuo sa litice, pao sa konja u klisuru i poginuo.

Najveća i najlepša pećina u ovom delu Visoka je istog imena kao i kanjon - Vladikine ploče. Nazivaju je još i Velika pećina i Golema dupka. Nalazi se na levoj strani kanjona. Ulaz u ovu pećinu je visok 18 m i širok 12 m. Pećina je ogromna, a njena dubina nikada nije istražena do kraja. Pouzdano se zna da njena ukupna dužina, računajući i dve potkapine na ulazu, iznosi 660 m. Sam ulaz u pećinu je veoma nepristupačan. Do njega se dolazi sa puteljka koji se nalazi nekoliko stotina metara iznad. Ulaz se nalazi na otprilike 85 m iznad reke Visočice. U kanjonu Vladikine ploče, neposredno ispod Velike pećine, u zimu 2020. godine, podignut je lep drveni most, koji je trebalo da omogući da se reka pređe u samom kanjonu i da se do najatraktivnijih pećina, na levoj obali, stigne stazom koja od Rsovaca vodi desnom obalom reke. Malobrojni srećnici su uspeli da iskoriste ovu pogodnost. Ja nisam imao tu sreću... Iako je most bio izdignut čitavih devet metara iznad nivoa reke, nadošla Visočica je još iste zime, u januaru 2021. godine, potkopala stenu na koju se most naslanjao i odnela ga. Konstrukcija mosta je i dan-danas vidljiva na nepristupačnom mestu, u kanjonu ispod Velike pećine:

U pećinama kanjona Vladikine ploče otkriveni su ostaci skeleta i posuda od pečene gline, kamene i drvene alatke, natpisi na zidovima i ostaci ognjišta. Najviše tragova boravka ljudi nađeno je upravo u pećini Vladikine ploče, za koju se pretpostavlja da je stara najmanje 25000 godina. To ukazuje na činjenicu da je dolinom Visočice, preko Rsovaca, verovatno nekada vodio važan karavanski put, kojim su održavane značajne trgovačke veze, ali su povremeno preduzimani i vojni pohodi.

Dobra oprema je preduslov za lako, brzo i bezbedno kretanje kroz Veliku pećinu. U protivnom, posetu njenoj unutrašnjosti ne treba ni počinjati. Želim da iskoristim priliku da upozorim sve buduće posetioce ovog mesta da pećina Vladikine ploče nije za porodične izlete i decu!

Glavni pećinski kanal je horizontalan na čitavoj svojoj dužini. Bez pomoći vodiča i dobrog osvetljenja nije moguće prepoznati mesto zbog koga mnogi i pohode ovu pećinu. Naime, u njenom prvom delu, na tavanici, nalazi se stena (skulptura) koja neodoljivo podseća na portret vladike, po kome su kanjon i sama pećina dobili svoje ime. Osećaj koji imate dok posmatrate ovu stenu, tražite najbolji ugao i prisećate se priče o vladiki, naprosto je neopisiv. Mističnost ovog dela pećine upotpunjuje i skulptura konja na svega dvadesetak metara od ,,vladike”.

U središnjem delu pećina je najuža i tu treba biti pažljiv pri kretanju. U svom završnom delu ona se ponovo širi. Ovde se nalazi jedno mesto koje predstavlja nepoznanicu za speleologe, a koje ukazuje da konačno istraživanje ove pećine nije završeno do kraja. Naime, sa leve strane se niz okomitu stenu spušta desetak metara dugačko uže. Navodno se pećina u pravcu odakle ono dolazi nastavlja u kilometarski dugačak hodnik, mnogo duži od onog koji je poznat njenim posetiocima. Intenzivno se radi na tome, da se u kraju koji se naziva Milčevac, pronađe drugi vertikalni ulaz u Veliku pećinu.
Potrebno je nekih 20 minuta da se prođe skoro 700 m dugačak pećinski hodnik i da se nađete na njegovom kraju. Tu se, dole desno, silazi u jednu izdvojenu dvoranu. Ona je po mnogima i najlepša, ali je vlažna i uvek puna lepljivog blata. Ne zove se slučajno Blatna dvorana:

Ipak je najlepši osećaj kada u povratku vidite svetlost i shvatite da ste, posle skoro sat vremena istraživanja pećine, blizu njenog ulaznog otvora:

 

5. Mala pećina u kanjonu Vladikine ploče

Po svojim dimenzijama (ukupna dužina oko 50 m) ne može se porediti sa Velikom pećinom, ali zbog svog lepog pećinskog nakita ostavlja čak i jači utisak. U maju 2019. godine bio sam na njenom ulaznom otvoru, ali i jedini iz grupe ko nije ulazio unutra zbog vrlo nezgodnog ulaza i mog osećaja klaustrofobičnosti pred takvim mestima:

Četiri i po godine kasnije bio sam rešen da unutra uđem. Međutim, pre toga ju je trebalo pronaći. Prilikom prvog dolaska bio sam u društvu vodiča i ljudi iz Pakleštice, koji kanjon poznaju kao svoj džep. Neopterećen, nisam dobro ni zapamtio tačnu lokaciju ove pećine. Vremenska distanca je učinila svoje pa je potraga na jednoličnom i teškom terenu potrajala prilično dugo, u jesen 2023. godine. Mala pećina se nalazi nekoliko stotina metara severno od pećine Vladikine ploče i, u odnosu na nju, na nešto većoj visini (oko 40 m), tj. na otprilike 125 m iznad nivoa reke. Do nje se dolazi tako što se na strmoj stazi, u povratku od Velike pećine ka rubu kanjona, u njenom donjem delu skrene desno, u pravcu niz reku i prema Pakleštici. Nezgodno je što je to skretanje vrlo neugledno i neobeleženo (slika dole - zabodena plastična flaša u udubljenju u steni) i što se stazica ubrzo gubi. Mala pećina je udaljena vazdušnom linijom od skretanja sa glavne staze svega stotinak metara. Mojoj sreći nije bilo kraja kada je Draganu, Tomu i mene dočekao proširen ulazni otvor, pristupačniji u odnosu na moj prošli dolazak. U povratku sam došao do saznanja da je dolazak do ove pećine obeležen planinarskom markacijom iz pravca Pakleštice:

Ova pećina se sastoji iz dve dvorane. Ulazak u prvu ne predstavlja problem. U njoj ima slepih miševa, čudnih pećinskih insekata i ostataka kostiju:

Druga dvorana je verovatno nešto najlepše što sam video u svojoj, ne tako bogatoj, speleološkoj karijeri. Ali, prolaz između dve dvorane je tako uzak da se u tu drugu dvoranu može proći jedino puzanjem. Prizor koji sam tamo zatekao, kada smo uperili lampe i reflektore na pećinske stubove i draperije, očarao me, tako da nisam zažalio što sam pobedio neke strahove u sebi i zavukao se u dubinu ove pećine: