Pirot i pirotski kraj

24jul2026 Banjski Dol i Borovsko polje (opština Dimitrovgrad)

Vozio sam magistralnim putem prema Dimitrovgradu, skrenuo desno i prošao kroz Željušu. Na izlazu iz sela krenuo je uspon uz put odličnog kvaliteta. Prošao sam Bugarsku Planinicu i nakon 6.5 km od odvajanja za Željušu (,,Kafana kod Žike'') stigao do table koja označava ulaz u selo Banski Dol:

Prva kuća u selu je veoma lepa, sa uređenim dvorištem:

Nisam išao u obližnji deo sela desno od puta pa ne mogu da sudim o izgledu preostalih kuća. Obišao sam samo one koje su najbliže glavnom putu i nalaze se s njegove leve strane. Tu je slika sasvim drugačija. Ova mahala se nalazi u podnožju brda Kukla (najveća visina 950 m):

Delić ovog brda se vidi sa velike pokošene livade preko puta. Odavde je moguće videti i Greben, Vlašku planinu, čak i Pirot:

Nastavio sam da vozim dalje još nekih 1.5 km. Tu su dva skretanja u pravcu Borovskog polja, udaljena jedno od drugog svega 200 m. Ono dalje i niže se nalazi na 830 m nadmorske visine i udaljeno je od sledećeg sela, Poganova, oko 4 km. Putokaz ukazuje da se ovde skreće za Kljucince ili tzv. Kljucinu Mahalu:

Ostavio sam auto i krenuo tim putem. U jednom momentu u vidokrugu se pojavio predajnik na vrhu Basara (1028 m). Uzdiže se nad jugozapadnim delom Borovskog polja i nema veze sa pirotskim selom Basara i Basarskim kamenom na planini Vidlič:

Prošao sam pored velike česme sa pojilom za stoku i ušao u mahalu Kljucinci:

Skrenuo sam gore levo. Izdvajam ovo skretanje kao važno na putu do Borovskog polja, poučen iskustvom. Naime, kada sam poslednji put ovde bio sa Milanom Jovanovićem, u martu 2020. godine, produžili smo pravo i bez potrebe iskomplikovali svoju relaciju. Morali smo da se probijamo kroz trnje, umesto da koristimo sasvim dobar put koji prolazi nekoliko stotina metara iznad Kljucine Mahale. Na njega se izbija posle desetak minuta hoda uz brdo i to je onaj put koji se odvaja od asfaltnog puta na prvom, gornjem skretanju:

Usledio je spust na raskrsnicu u podnožju Basare. Ovde se levo produžava za Borovsko polje, desno se ide za Popovu Dolinu, mahalu sela Barje, a na vrh Basare se može putem koji se pruža između ova dva i vodi severnim padinama brda, kroz borovu šumu:

Moj cilj tog jutra je bio da uživam u lepoti i miru Borovskog polja. Zauzima površinu od nekoliko desetina hektara, nalazi se na oko 900 m nadmorske visine i sa istoka ka ograničava brdo Peros, sa vrhom Sveti Ćirik koji je samo pet metara viši od Basare (1033 m). U pravcu velike farme uputio sam se kroz pravo polje čička. Na suprotnoj, severnoj strani polja, mogao sam da vidim šumarak gde će se pored obročnog krsta Svetog Ilije uskoro okupiti Borovci i njihovi prijatelji:

Posle 50 minuta od skretanja za Kljucinu Mahalu, bio sam pored česme i pojila iza farme na Borovskom polju. Ovde sam zastao da odmorim, kao i mnogo puta ranije:

Razmišljao sam o obilasku farme i bare koja se nalazi nedaleko od nje. Kućice za pse, postavljene baš na mom putu do tamo, odvratile su me od te ideje. Bilo je rano jutro, tiho sam prišao česmi iz suprotnog pravca pa me psi čuvari verovatno nisu ni osetili. Znam koliko mogu da budu neprijatni na ovakvim mestima... Krenuo sam nazad istim putem:

Ovog puta prošao sam gornjim putem, iznad Kljucine Mahale. Za to jutro bila je najavljena kiša. Na to su ukazivali tamni oblaci na zapadu. Meni je bilo najvažnije da sam je izbegao i posetio prelepo Borovsko polje...

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: lepa staza, ukupne dužine oko 8 km; pomalo zaboravljeno dimitrovgradsko selo Banjski (Banski) Dol i fantastično Borovsko polje - visoravan i jedan od najlepših krajeva u opštini; mogućnosti da se relacija produži usponom na Basaru ili Peros, obilaskom brojnih mahala sela Barje ili spustom u Poganovo

Rizici: pust kraj, divlje životinje