31may2026 Iskrovci - Petačinci (opština Dimitrovgrad)

Jedan od razloga moje malaksalosti u okolini Kaluđerskog vodopada krio se u mojoj podsvesti. Znao sam da moram da budem odmoran za sutradan, jer je u planu bilo da Dragana napravi prve planinarske korake nakon teške povrede kolena koju je doživela tačno pet nedelja ranije pred vodopadom Orlov kamen. Moram da priznam da me taj događaj naterao na razmišljanje i učinio da budem mnogo oprezniji...

U narednom periodu, do potpunog oporavka, naše zajedničke planinarske akcije biće prilagođene Draganinim mogućnostima. U skladu sa tim, pažljivo smo izabrali relaciju za povratak. Želeo sam da njoj bude interesantna i lepa, da joj predstavlja nešto novo i, naravno, da ne bude prejaka i prezahtevna, po mogućstvu po makadamskom putu u dužini od nekoliko kilometara u jednom pravcu. Izbor je pao na dolinu Jerme i deonicu između dva dimitrovgradska sela - Iskrovci i Petačinci.

Ranije sam svoje akcije u ovom kraju uvek započinjao na mostu preko Jerme u Trnskim Odorovcima, na mestu gde se sa glavnog puta za Zvonačku Banju odvaja put za pomenuta sela. Ovog puta, Dragana, Marjan i ja svesno ,,preskačemo'' deonicu koja vodi obodom sela Trnski Odorovci i nedaleko od Crkve Svetog Jovana. Zaustavljamo se u centru sela Iskrovci, na 7.5 km od skretanja. Moj kum je ovde prvi put, a za ovo mesto su vezani neki Draganini i moji planinarski počeci. U decembru 2022. godine, zajedno sa Ružom iz Vlasotinca, ovde smo prolazili po kiši u nameri da posetimo periodični Iskrovački vodopad. Iako je kraj maja, sada u Iskrovačkom potoku nema ni kapi vode.

Nastavljamo dalje. Put je sasvim korektan. Auto ostavljamo iza zadnje kuće u Iskrovcima. Odatle produžavamo polako, peške. Do krajnjeg cilja, karaule u Petačincima, imamo oko 3.5 km. Nije mi bilo lako da posmatram Draganine prve korake. Toliko toga smo prešli zajedno... Priroda oko nas je bila fenomenalna, zelenilo na sve strane:

Vreme je bilo savršeno. Postojala je mogućnost za kišu, ali je ostalo toplo i sve se završilo sa nekoliko kapljica. U laganom ritmu stižemo do mesta gde se nalaze izvorište Turka i groblje sela Petačinci. Ovde se kroz tzv. Zli dol, procep u planini Greben, sa Skrveničkog selišta u dolinu Jerme sliva potok Štrban. Za razliku od Iskrovačkog potoka, u njemu ima sasvim dovoljno vode. Preko puta, s druge strane Jerme, nalazi se Čelešova Mala. Nisam 100% siguran, ali pretpostavljam da predstavlja zaseok sela Iskrovci. Takođe, tu je put koji vodi u izdvojene zaseoke sela Petačinci - Stanimirova i Šarkova Mala. Nalaze se iznad leve obale reke, u pravcu vrha i karaule Sip (1240 m).

Kada sam poslednji put ovde prolazio, u januaru 2024, nije bilo jednog objekta koji mi je sada privukao pažnju. U pitanju je letnjikovac, pored koga se nalazi veoma star obročni krst;

Iz knjige Cvetka Ivanova (,,Vera i kamen - crkve i manastiri'', Dimitrovgrad 2018) saznajem da se ovde nalazi granica atara dva sela. Na ovom obročnom mestu, na južnim padinama Greben planine, u prošlosti se nalazio neki hram. Sada nema njegovih tragova, čak mu je i ime zaboravljeno...

Do ulaza u Petačince ostalo je još oko 1.5 km. Visoko gore, sa leve strane, pružaju se visoke i interasantne stene. Planina Greben se spušta na oko 900 m visine, a kraj se naziva Češje. Najinteresantnije stenske formacije su u delu koji se zove Markovo koleno. Dragana ima neverovatnu sposobnost da u takvim prilikama prepoznaje najrazličitije oblike - ljude, lica, životinje, i da ih povezuje kroz zanimljive priče:

Ulazimo u Petačince. Gosti smo na kafi i rakiji kod porodice Mitov iz Dimitrovgrada. Saznajem nešto novo - Petačinci svoje ime duguju petorici braće, koji su se ovde naselili i formirali odvojene mahale. Njihova imena bila su: Ilija, Nonča, Mangr, Šarko i Stanimir.

Petačinci su jedno od najlepših sela u pirotskom kraju, nažalost opustelo. Napuštena karaula se nalazi na samom kraju sela, s desne strane glavnog puta koji, u njenoj blizini, naglo povija levo i počinje da se penje u pravcu Vrapče. Iznad karaule je okomita stena zvana Crveni kamik:

Obilazak karaule Petačinci je tužan i poražavajući za svakog ko je živeo u nekadašnjoj velikoj državi i služio njenu vojsku:

Boravak u hladovini bio je dobra prilika za Draganin odmor. Objašnjavao sam joj da smo samo na kilometar od Bankje, bugarskog sela gde se nalazi čuvena ,,podeljena kuća''. Iz tog pravca dolazi reka Jablanica. Sa istoka u Petačince dolazi Jerma. Posle prolaska kroz Trn i atraktivno Trnsko ždrelo, vraća se u Srbiju. Sa karaule se vidi i par kuća u bugarskoj Bogojnoj Mahali. Ušće Jablanice u Jermu je neposredno ispod karaule, ali ga ovaj put, zbog stanja Draganine noge, nismo posećivali.

Umesto toga, Marjan i ja smo u povratku skrenuli do obližnjeg visećeg mosta na Jermi. Do njega vodi pokošena staza od glavnog puta kroz Petačince. Nekada je most bio deo patrolne staze graničara:

Povratak do auta je potrajao oko sat vremena:

Trajanje relacije: oko 7h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: prelepa staza makadamskim putem uz levu obalu Jerme; opustela dimitrovgradska sela i napuštena karaula na samoj bugarskoj granici u selu Petačinci

Rizici: -