Pirot i pirotski kraj

17may2026 Belopalanačka sela Kremenica i Klisura

Sa približavanjem odredištu kiša se pojačavala. Zaustavio sam se na 26. kilometru od moje kuće u Pirotu i na oko 4.5 km od centra Bele Palanke. Tu je skretanje za svega 1 km udaljeno selo Klisuru:

U početku sam bio malo neodlučan i dezorijentisan. Pošto moj prvi cilj nije bila obližnja Klisura, već Kremenica, selo koje se nalazi nešto dalje i više, ali i bliže Beloj Palanci, otišao sam do lokalne benzinske pumpe i tu skrenuo na jedan put kojim ranije nikad nisam išao:

Pomagao sam se navigacijom na svom telefonu. Neugledni put je išao paralelno magistralnom putu, na par mesta povijajući i ukrštajući se sa brojnim puteljcima u polju. Oduševili su me svežina, zelena boja, ovas, poljsko cveće, bagrem u cvetu... Trebao mi je vazduh, posle svega...

Posle dvadesetak minuta hoda u pravcu zapada i Bele Palanke, došao sam do mesta gde put povija pod pravim uglom na jug, u pravcu Kremenice. Ovde se nalazi jedan veliki stari hrast:

Pokušao sam da ispod njegove krošnje pronađem obročni krst, što bi na ovakvom mestu moglo da se očekuje. Umesto krsta ugledao sam školjku starog automobila:

Od velikog hrasta put za Kremenicu, do tada ravan, počinje lagano da se penje. Prolazi pored jedne stare česme. U relativno je dobrom stanju i ima vode. Ispostaviće se da takvih česama u ovom delu palanačke opštine ima na više mesta:

Desetak minuta nakon hrasta počinju da se nižu kremeničke kuće. Većina je napuštena, kapije su zaključane. Prvi put ulazim u selo sa severne strane. Broj ljudi u njemu je jednocifren. Nekada ih je bilo preko 500:

Odavno nisam bio u Kremenici, najmanje 15 godina. Centrom sela smatram raskrsnicu pored velikog transformatora za struju. Tu, ispod njega, nalazi se napuštena seoska škola:

Gornji, južni deo sela je prividno življi. Uputio sam se kroz njega kako bih izašao na stari put Bela Palanka - Pirot. Interesantno je da Kremenica ima dva ulaza sa tog puta. Prvi, niži se nalazi bliže Beloj Palanci. Drugi je viši i nalazi se 2 km dalje od prvog, putem prema Telovcu i Ponoru. Između dva skretanja za selo, pored samog puta, podignut je veliki spomenik u znak sećanja na nastradale u masakru u jesen 1915. godine, u mestu zvanom Jankina padina (http://www.pirotskikraj.com/arhiva-predloga/23).

Kremenica je udaljena od Bele Palanke svega 2.5 km (varošica se vidi iz pojedinih delova sela), lako je dostupna i na lepom, osunčanom i mirnom mestu. Zbog toga predstavlja potencijalno podesno mesto za odmor. Moj pogled se zadržavao u pravcu jugozapada, ka Popovom vrhu (798 m) i Golovršini (515 m). Sa česme na toj livadi sam se u jesen 2023. godine spuštao sa Gagom do spomenika u Jankinoj padini.

Deset minuta hoda uz brdo su mi bila potrebna da stignem do gornjeg skretanja za Kremenicu:

Usledila je deonica duga oko 2.2 km, po asfaltu i u pravcu Pirota:

Posle oštre krivine sa zadnje fotografije, nalazi se skretanje na levu stranu. Njime sam krenuo, ka približno 2 km udaljenoj Klisuri. Ovaj deo relacije mi je bio najlepši. Do tada nemilosrdna kiša prestala je da pada, a ja sam se polako spuštao putem ka selu:

Možda je zgodna prilika da ovde počnem priču o selu Klisura. Nije najveće, ali je sasvim sigurno najstarije selo u opštini Bela Palanka. A ta činjenica, s obzirom na važnost antičke Remesiane (današnje Bele Palanke), kao nekadašnjeg najvažnijeg mesta u Ponišavlju i na trasi ,,Via Militarisa'' između Naisusa i Serdike (današnjih Niša i Sofije), sigurno nešta znači. Moram da priznam da mi je tekst na internetu bio pomalo konfuzan (https://sr.wikipedia.org/wiki/Клисура_(Бела_Паланка)), pa ovde prenosim neko svoje viđenje zanimljive priče o Klisuri...

Zanimljivo je da srednjevekovni putopisci dosta pažnje u svojim opisima Ponišavlja posvećuju tadašnjem selu Derbend ili Kuručešme (,,klisura'' ili ,,suva česma'') nadomak Bele Palanke. Ovo selo se nalazilo, prema Jovanu Cvijiću, između današnjih sela Klisura i Kremenica. Bilo je derbendžijsko selo, a to znači da su njegovi stanovnici brinuli o bezbednosti odgovarajuće deonice puta. Sličnu derbendžijsku ulogu imalo je recimo i selo Gojin Dol u okolini Dimitrovgrada. Staro selo je 1660. godine uništeno. Naime, dva brata iz ovog sela su opljačkala turski karavan koji je išao iz Bosne za Carigrad, a Turci su potom izvršili pokolj nad stanovništvom, zapalili crkvu i naselje razrušili...

Nakon pola sata spusta, ušao sam u selo:

Uputio sam se u deo Klisure koji sam od ranije dobro poznavao:

 

U klipu su predstavljene seoska škola i Crkva Svetog Ilije, podignuta 1907. godine. Sve moje dosadašnje posete Klisuri završavale su se na ovom mestu:

Klisura po poslednjem popisu iz 2022. godine broji 136 stanovnika. Posle Drugog svetskog rata, 1948. godine, bilo ih je oko 1200.

Spustio sam se par ulica niže, u nameri da posetim mesto gde se nekada nalazilo Staro selo. Kraj se naziva Dubrava i lociran je na oko 1-1.5 km od sadašnje Klisure.

Na raskrsnici na zadnjoj slici sam skrenuo desno i prvi put krenuo putem na istok. Preda mnom je bio Stojin vrh (586 m):

Blizu zadnjih kuća u selu naišao sam na česmu koja se naziva Balabanica. I na njoj je bilo vode:

Malo dalje, severno od Stojinog vrha, put izbija na veliki zasad voćaka. Levo su trešnje, desno mlada vinova loza:

Upravo ovde, u mestu zvanom Dubrava, preselio se deo stanovništva starog sela između Kremenice i Klisure, nakon pomenutog pokolja 1660. godine. Na bigrenim slapovima klisurske Dubrave niklo je pećinsko selo po imenu Klisura. Bilo je i doseljenika iz pirotskog i knjaževačkog kraja. Ostatke ovog sela otkrio je Jovan Cvijić 1894. godine. Pronađeno je 30 zemunica, tri prirodne potkapine i desetak zatrpanih pećina. Pećine su nazivane imenima rodova koji su ih nastanjivali i koristili kao pribežišta. U to vreme selo je preko glasnika na Stojinom vrhu bilo obaveštavano o prolazima krdžalija, Čerkeza i drugih razbojnika glavnim putem pored reke Nišave, kako bi se na vreme sklonili u zemunice i pećine (duvke). To je bilo krajem XVIII veka. U središtu tog starog sela postojali su obročni krst Svetog Đorđa i zidana stara česma. Da bi lakše kontrolisao naselje, jedan osmanski buljubaša je preselio Klisuru na današnju lokaciju, 1860. godine...

Nisam želeo dalje. Potraga za nekadašnjim starim selom, njegovim zemunicama i duvkama, za obrokom Svetog Đorđa i starom zidanom česmom, u pustom kraju i u proleće kada je sve prekriveno vegetacijom, ličila bi na traženje igle u plastu sena. Ne bi me iznenadilo da se lokacija starog sela poklapa sa privatnim posedom i zasadom trešanja i vinove loze na Dubravi. Možda se nekada vratim, sa novim informacijama i bolje pripremljen...

Vratio sam se istim putem u selo, prošao kroz drugi deo Klisure i spustio se do mesta gde sam po kiši, tri sata ranije, ostavio automobil:

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: zanimljiv kraj u neposrednoj blizini važnih puteva i Bele Palanke; neizostavna priča o Starom selu u okolini Klisure; veliki broj napuštenih kuća, zaključanih kapija i starih česama

Rizici: izuzev putokaza u centru Klisure, nema nikakvih drugih obeležja pa to može da bude problem onome ko prvi put posećuje ovaj kraj