Pirot i pirotski kraj

19sep2026 Babin zub - Midžor

Dunja, Dragana i ja smo svoju relaciju započeli sa parkinga na severnim padinama Babinog zuba (oko 1570 m n.v), posle skoro jednoipočasovne vožnje iz Pirota. Sa terase vidikovca verovatno je Dunji naš krajnji cilj isprva izgledao strašno. Međutim, uspon na Midžor nije takav. Štaviše, lakši je od uspona na neke niže vrhove u našem kraju. Jedino su problematični dug i zahtevan uspon uz Vojvodin venac i padine Žarkove čuke - u prvoj trećini staze, kao i kratki, završni uspon na sam vrh. Ostalo je ,,laganica'' i uživanje...

Ruta je dobro poznata i više puta opisivana:

Na pomenutom, najtežem delu čitave staze, tempo određuje upravo Dunja:

Prvu dužu pauzu pravimo podno Žarkove čuke (1848 m), uz prelep pogled na knjaževački kraj - selo Crni Vrh, doline Crnovrške i Goleme reke, vrhovi Oštra čuka, Repljanska crkva (vrh piramide), Sinjina, Šilja čuka, Hajdučki i Orlov kamen. Najviši među njima, Dupljak (2033 m), zaklanjaju privremeno Petrova čuka (još jedna ,,piramida'', 1854 m) i Prilepski vrh (1906 m):

Sledi deonica južnom stranom Prilepskog vrha, sa lepim pogledom na padine Midžora:

Vreme je idealno, bez jakog sunca i vetra. Prolazimo podnožjem Tupanara. Čine ga dva vrha (1956 i 1959 m), na međusobnom rastojanju od par stotina metara:

,,Jezerce'' između dva zaravnjena vrha, na kome obično ima vode, sada je suvo. U pozadini je pogranični vrh Repljanska crkva ili Golemi kamen (1969 m). Prolazimo i skretanje na stazu za ovaj vrh, koja vodi preko prevoja Vučje jame, Dupljaka i Oštre čuke:

Južna strana Midžora podseća na ćilim, zahvaljujući raznobojnim listovima trave, borovnica i žbunja. Desno, duboko dole (oko 1430 m n.v) je Razdolje, a neposredno ispod puta kojim prolazimo - Tri kladenca, možda i izvor na najvećoj nadmorskoj visini u Srbiji, izvorište Razdoljske reke:

Kako se približavamo cilju, sve više počinje da me brine tamni oblak koji dolazi sa bugarske teritorije. Na sreću, nije nam pravio problema, ali je postalo primetno hladnije:

Dunja i dalje diktira tempo. Pored nekadašnje karaule vojske Kraljevine Jugoslavije skrećemo levo, na usku stazu. Započinjemo završni uspon koji traje svega 7-8 minuta:

Na Midžor izlazimo posle 3h 15 min hoda od Babinog zuba. Očekivao sam puna četiri sata. Odličan rezultat! Toni, ,,ikona'' Midžora i naš prijatelj iz Bugarske, iz mesta Železna, nedaleko od Čiprovaca, uočio nas je izdaleka. Uvek nam se iskreno obraduje:

Dunja je odlično izdržala napor u dolasku do Midžora. Danima sam joj objašnjavao da je na vrhu hladnije, da zna da duva jači vetar (mi smo ovog puta imali sreće!), da je bugarska strana za razliku od naše strmo odsečena, da ćemo ukoliko budemo imali sreće videti Dunav nizvodno od Vidina (i tu smo imali sreće i videli beličastu traku udaljenu 50-ak kilometara!), da na našoj strani, južno i zapadno, pogled seže do brojnih planina, da je na samom vrhu betonski stub gde je nekada postojala sveska u koju su se upisivali planinari, kao i spomen-ploča posvećena Luju Adamoviću, profesoru Pirotske gimnazije, poreklom iz Hrvatske, koji je 1890. godine prvi zvanično osvojio Midžor...

Kratko smo na vrhu bili sami, odnosno u društvu Tonija i malog broja drugih planinara. U narednih nekoliko minuta broj ljudi na vrhu se višestruko uvećao. Tako je to na Midžoru u zadnjih 5-6 godina (posle korone). Ukoliko kojim slučajem želite da se osamite i budete sami na vrhu, morate doći noću ili radnim danom...

U jednom trenutku mi se pružila prilika da održim svojevrstan ,,čas geografije'' povećoj grupi ljudi iz različitih delova Srbije, koji su u hotelu na Babinom zubu bili na Team building-u:

Jedna ruska porodica je ispraćena našim zabrinutim pogledima produžila u pravcu Martinove čuke. Opremljeni su šatorima i noće na Staroj planini:

Koliko zanimljivih ljudi i događaja za kratko vreme na jednom tako malom mestu!

Naš povratak do Babinog zuba je potrajao oko 3h, uz par malo dužih pauza. Na rukama i licu smo osetili i po koju kap kiše...

Trajanje relacije: oko 11h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: za mene nezaboravna planinarska akcija jer sam prvi put na Midžoru bio sa svojom ćerkom; svakome u Srbiji preporučujem da bar jednom u životu isproba svoje mogućnosti i popne se na ovaj vrh; odlično obeležena i ne previše zahtevna staza, nepregledno prostranstvo pašnjaka, fenomenalan pogled na okolinu i ,,gužva'' na vrhu koja uliva sigurnost i celoj akciji daje draž

Rizici: česte i brze promene vremena, jako planinsko sunce, strmo odsečena bugarska strana na Midžoru, povratak koji zna ,,malo da se oduži''; vode ima samo na Babinom zubu i ispod puta u podnožju Tupanara (izvor Tri kladenca)