Pirot i pirotski kraj

18may2025 Bežište, Rakoš česma i Tri lokve (Suva planina)

U svoju novu samostalnu avanturu uputio sam se nešto kasnije nego što je to za mene uobičajeno. Trebalo je najpre ispratiti suprugu i ćerku put Beograda...

Polazno mesto je centar sela Bežište. Nalazi se u belopalanačkoj opštini i udaljeno je 27 km od Pirota i 13 od Bele Palanke. Nadmorska visina je 570 m:

Na izlasku iz sela su stari mirosani hrast i jedno crkvište:

Uspon je konstantan i ne preterano jak, izuzev na početnom delu deonice. Ovde je i kvalitet podloge nešto gori u odnosu na drugi deo puta, koji vodi u dubinu Suve planine:

Put od Bežišta ka Rakošu i Tri lokve ne spada u grupu interesantnijih. Štaviše, prilično je jednoličan. Sa obe strane puta je niska šuma graba, klena i bagrema, prošarana jorgovanom. S leve strane su lepši predeli i šumovite padine Suve planine:

Zatim šuma pored puta postaje za nijansu viša i gušća:

Posle prepešačenih 4.1 km, dolazi se do mesta gde se od glavnog puta za Tri lokve, desno odvaja stari put za Rakoš. Ja sam krenuo njime, a prethodno mi je trebalo oko 55 minuta da stignem do ovog mesta:

Nakon svega 5 minuta prolazim mesto Koritničke livade:

Iznad njega se s desne strane priključuje put koji dolazi iz Donje Koritnice. Nadalje se ne može autom. Počinju stare planinarske markacije:

Sada se, uz uspon, prolazi kroz bukovu šumu:

Izlazim na novi šumski put koji je prosečen poslednjih godina. Kada sam u ovom kraju bio u februaru 2019, sa svojim kumom Marjanom i zetom Darkom, tog puta nije bilo. On povezuje glavni put za Tri lokve sa česmom na Rakošu. Veoma je blatnjav:

Ovom deonicom se ide svega 5-6 minuta. Stene s desne strane, u podnožju vrha Trešten (1470 m), ukazuju na blizinu odredišta:

Pored česme, ili bolje rečeno pojila na Rakošu, bio sam nakon 1h 40 min planinarenja. Nikad brže nisam stigao na ovo mesto iz Bežišta. Nadmorska visina je oko 1280 m. Od mog poslednjeg dolaska krajolik se umnogome izmenio. Sećate se tužne priče o presušivanju ovog pojila pre nekoliko godina i o tome da je puno stoke tada ostalo bez vode? Reagovala je vojska, prosekla novi put, obezbedila vodu cisternama, uredila pojilo i iskopala dodatne rupe u kojima se skuplja dodatna količina vode:

Tu je i spomenik posvećen borbi partizana i četnika u zimu 1942. godine:

Uživao sam na ovom prelepom mestu. Par minuta sam bio u nedoumici. Prvobitna ideja je bila da se spustim novim putem, do onog glavnog za Tri lokve. Mislim da sam napravio pravi potez što sam izabrao da Rakoš česmu i Tri lokve povežem planinarskom stazom, kroz šumu. Ovo je bila nova deonica za mene:

Markaciju na stablima sam u jednom trenutku izgubio pa sam morao da se pomažem navigacijom na svom telefonu. Staza se uglavnom raspoznaje, a ja nigde drugde kao ovde nisam video toliko izrezbarenih imena na kori drveća. Teško je proceniti njihovu starost:

Deonica ispred Tri lokve je veoma lepa:

Na Tri lokve stižem sa severne strane, pravo na mesto gde se nalaze izletište i stara zaplanjska mlekara. Za dolazak sa Rakoša bila su potrebna 35 minuta:

Tri lokve se nalaze na 1330 m nadmorske visine. Udaljenost od Bežišta je oko 10 km. Ovde se svakog 28. juna održava Vidovdanski sabor, uz prisustvo velikog broja ljudi iz Gadžin Hana, Bele Palanke, Pirota, Babušnice, Niša... Ovo je savršeno mesto za organizaciju lepih izleta u prirodi i jedno od najlepših, ako ne i najlepše mesto na Suvoj planini:

Na ovom mestu dolazi i do jedne lepe situacije:

Tri lokve su i važno raskršće suvoplaninskih puteva. Na raskrsnici na sledećoj fotografiji pravo se produžava za Mali Krčimir, selo u Zaplanju, a desno se ide do fenomenalnog vidikovca na Pasarelu:

Pored puta za Mali Krčimir i Zaplanje su mesta po kojima su Tri lokve dobile ime. Nažalost, vrtače su suve. Pored jedne su ostaci krečane:

Vraćam se na centralni deo izletišta. Fotografišem konje koji mirno pasu na najvećoj livadi:

Tada se pravo niotkuda pojavila ona - Marta Panajotović iz Pirota. Već 11 godina živi u Nemačkoj i nisam je video ,,večnost''. Na Tri lokve stiže sa svojim prijateljima, ogromnim i prelepim terencem marke ,,Ford'' i dva ogromna psa. Nisam je pitao za rasu, jedan se zove Njufa, drugi - ? Komunikacija je na nemačkom jeziku. Krenuli su na Pasarelo:

Konji se nisu uplašili pasa. Naprotiv, sklopljen je neki lep odnos između njih...

Dao sam instrukcije Marti i njenoj ekipi kako da stignu do Pasarela. Minimum sat i po vremena... Kasnije sam video da su uspeli i uživali u pogledu. Tako sam i ja, sa Draganom, Milicom i Anom, nekoliko dana pred kraj 2022. godine...

Spust glavnim putem do Bežišta je trajao 1h 50 min. Gornja deonica, spust do skretanja za Rakoš, mi se baš odužila (2.1 km ili 25 minuta):

Zatim 3.3 km do mesta gde sam se odvojio na sporedni put za Rakoš:

I na kraju, dobro poznata deonica i spust u Bežište, sa pogledom na Lužničku kotlinu, Golemi stol, Rnjos, Vlašku planinu, Rakitski kamen, Ruj, Šljivovički vis:

Trajanje relacije: oko 7h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: jedna od najlepših, verovatno najlepša mesta na Suvoj planini; odličan put koji vodi iz belopalanačkog sela Bežište; prekrasni predeli, naročito u okolini izletišta Tri lokve; ako vam se posreći - susret sa poludivljim konjima, koji slobodno šetaju i pasu suvoplaninskim prostranstvima; tri lokve mogu da budu dobra polazna tačka za osvajanje Pasarela ili Golemog Stražišta

Rizici: u prvom delu, iznad Bežišta, put je nešto slabijeg kvaliteta i strmiji; postoji nekoliko načina dolaska na Rakoš, a planinarska markacija je stara i već izbledela; divljina i udaljenost od naseljenih mesta