Pirot i pirotski kraj

3oct2026 Ljuberađa - Radinjince - Masurovci

U selu Masurovci sam bio nekoliko puta, poslednji put u januaru prošle godine sa Sašom. Uvek sam u to malo i zabačeno lužničko selo dolazio iz pravca Strelca i njegove mahale Laleševac. Ovog puta sam rešio da Dragana i ja malo istražujemo pa sam za polazak izabrao Ljuberađu, tačnije deo sela koji se nalazi na putu za Radinjince i blizu je seoske crkve i ušća Murgovice u Lužnicu:

Krenuli smo uz Murgovicu, reku koje nema. Dugotrajna suša je učinila svoje pa je najveća pritoka Lužnice presušila. Vodu smo mogli da vidimo samo u dubljim rupama i virovima u koritu:

Iako nas je u Ljuberađi dočekala temperatura na nuli, brzo je postajalo sve toplije. Mogli smo da se uverimo u to koliko je jesen lepo godinšnje doba:

Do mosta na ulazu u Radinjince ima 3 km. Usput se prolazi pored spomen-česme koju su podigli lovci. Voda iz nje ističe sporadično, u kapima:

Ispred mosta je skretanje za kanjon Stolske reke i kupalište Buk. Kada sam ga poslednji put posetio, u leto 2024. godine, bukvalno je bilo zatrpano smećem. Nakon mosta se ulazi u selo i počinju da se ređaju kuće s obe strane puta:

Iz Radinjinca se u Masurovce može stići na nekoliko načina. Ja sam odlučio da naša trasa bude kružnog oblika i da u Masurovce stignemo iz radinjinske mahale Kurejinci. Zbog toga smo u centru sela, kod velikog spomenika i napuštene škole, skrenuli levo. Ime potoka, preko čijeg mosta smo prešli, nikako da zapamtim:

Mahala Kurejinci je udaljena oko 1.5 km od centra Radinjinca. Prvi put sam prošao ovom deonicom. Deo je starog puta koji je nekada povezivao Ljuberađu i Strelac:

U mahali Kurejinci živi nekoliko ljudi, među njima baba i deda koji su nas ugostili na kafi:

Kako se to nije uklapalo u moje prvobitno zacrtane planove, odlučio sam da promenimo rutu. Umesto da od mahale Kurejinci produžimo uz suvu Murgovicu još nekih 1-1.5 km i vidimo Masurovsku branu (na Masurovskom potoku, pritoci Murgovice), mali kanjon, ostatke Marjanove vodenice i starog rimskog puta, rešio sam da od kuće naših domaćina odmah krenemo pravo naviše, u pravcu sela Masurovci:

Odmah je bilo jasno da je to put ,,kojim se ređe ide'' i da ćemo imati dosta problema da napornu i brdovitu deonicu savladamo. Na momente se javljao put boljeg kvaliteta koji se vrlo brzo gubio u grmlju:

Zatim izlazimo iz šume na čistiji teren i idemo malo više levo, istočno. Preko puta, iznad desne obale Murgovice je Sip (765 m), a na severoistoku polako proviruje Golemi stol (1238 m). Znam da ćemo ga sa veće visine, iz sela Masurovci, videti još bolje:

Na severozapadu su padine Suve planine, a u daljini i Šljivovički vis:

Na rubu doline Masurovskog potoka uključujemo se na put koji dolazi iz doline Murgovice, Marjanove vodenice i Masurovske brane (već sam naveo da sam obilazak ovih meni zanimljivih mesta ostavio za neku drugu priliku):

Zaobljeno brdo na prvoj od dve prethodne slike je Gradište iznad Strelca (vrh Kale, 843 m). Sada se balgo naviše krećemo u pravcu juga. Približavamo se Masurovcima i već možemo da vidimo prve kuće u ovom selu smeštenog na obroncima Talambasa:

Pravac kretanja nam preseca novi put kojim očigledno prolaze terenci. Odlučujemo da krenemo njime. Skrećemo levo u dolinu Masurovskog potoka i u Masurovce ulazimo posle 1h 10 min hoda iz mahale Kurejinci:

U ovom delu sela nikada ranije nisam bio, ali mi je uskoro sve bilo poznato. Pošli smo glavnim putem koji vodi do samog Masurovskog potoka i dalje produžava u pravcu Strelca:

Masurovci su maleno i lepo seoce, u kome nikada nije živelo više od 250 ljudi. Sada ih je samo troje. Dragani pokazujem spomen-česmu i mesnu kancelariju:

Reka Murgovica je bila suva, ali začudo - Masurovski potok ima vode! Nisam mogao da ga vidim od rastinja, ali se huk vode dobro čuo. Saša mi reče da nikada ne presušuje:

Ovde smo Dragana i ja napravili zaokret i uputili se u gornji deo sela, gde me vodio Saša jednog lepog zimskog dana prošle godine:

Ispred jedne napuštene kuće smo malo odmorili. Odavde je lep pogled na okolinu, pre svega na Stolsku planinu sa njenim najvišim vrhovima (Golemi stol i Rnjos):

Povratak u Radinjince je potrajao 45 minuta. Išli smo gornjim putem, kojim se u Masurovce može doći traktorom ili terencem. Najpre smo izašli na Guvnište, proplanak sa lepim pogledom, u najvišem delu Masurovaca (oko 715 m n.v):

Zatim smo započeli spust u Radinjince. Razlika u nadmorskoj visini dva susedna sela je oko 170 m. Na polovini puta prošli smo pored napuštenih kuća i koliba:

Sišli smo u najviši deo sela Radinjince. Pošto sam žurio za Pirot, nismo skrenuli levo, kako bi obišli seosku crkvu posvećenu Svetom Ćiriku i branu na potoku. Brzo smo se uputili u donji deo sela:

... a zatim i dobro poznatim putem u Ljuberađu. Ulazak u rodno selo moje majke sam zapamtio za sva vremena:

Trajanje relacije: oko 7.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: ,,put kojim se ređe ide'' u Masurovce; proplanci sa lepim pogledom na okolinu; radinjinska mahala Kurejinci i Masurovci, zabačeno i lepo seoce na padinama planine Talambas

Rizici: jedina problematična deonica je od mahale Kurejinci do Masurovaca jer je stari put urastao, a uspon je konstantan i jak