Pirot i pirotski kraj

7jul2026 Popnite se na Crni vrh na planini Vidlič

Vreme dešavanja je pretposlednji dan avgusta 2014. godine. Dva dana kasnije, 1. septembra, počinjala je nova školska godina i Dunja je polazila u treći razred. Sećam se da smo sa terase njene sobe prethodno dvogledom posmatrali vrh na kome smo bili samo par sati kasnije. Crni vrh je dobro vidljiv iz različitih delova Pirota i, kao i obližnji Basarski kamen, neizostavan je ,,dekor'' mnogih fotografija i razglednica grada. Visok je 1152 m i od centra Pirota vazdušno udaljen oko 6.5 km.

Ostavili smo naš stari auto kod tzv. Šiljine farme. Nalazi se na oko 1.5 km od skretanja sa glavnog puta za Visok, na severnim padinama masiva na kome je Crni vrh. Ovo skretanje je obeleženo putokazom i na oko jednog kilometra je pre izletišta na Planinarskom domu. To je duži i lakši način za uspon na Crni vrh. Kraći i planinarski zahtevniji je onaj koji vodi kamenitim i u trnje uraslim terenom, prepunim vrtača, iznad glavnog puta i istočno od samog vrha. Šiljina farma se nalazi na nadmorskoj visini od oko 950 m:

Dve i po godine ranije, 4. marta 2012, ovde sam doživeo i jedan planinarski peh. Poveo sam svoje društvo peške od skretanja za Šiljinu farmu, u nameri da im pokažem Crni vrh. U daljem napredovanju od Šiljine farme nas je zaustavio duboki sneg na severnoj, osojnoj strani vrha. I pored velike želje nismo mogli dalje. Noge su nam upadale u težak, raskvašeni sneg. Nisam mogao da verujem šta nam se dešava i da to nisam uzeo u obzir. Početak proleća nije bio daleko. O takvim stvarima morate voditi računa...

Odavde je lep pogled na Kitku (dva vrha visine 1209 i 1211 m, s druge strane doline Dobrodolske reke), a u daljini i na Babin zub i Midžor (tada u oblacima):

Nakon 15 minuta hoda Dunja i ja smo stigli do važne raskrsnice puteva u ovom delu planine Vidlič. Zove se Nauši ili Slatina, otprilike je na istoj nadmorskoj visini kao Šiljina farma i sa nje putevi vode na različite strane:

Pravo se može na Čuku i Mali vrh (997 i 1013 m), čak i u Gradašnicu, selo koje se praktično spojilo sa Pirotom. Malo pre raskrsnice iz pravca kojim smo došli, odvaja se jedan put kojim se silazi u dolinu Dobrodolske reke i do sela Dobri Do, čijem ataru pripada čitav ovaj kraj. Na jug vode dva puta. Prvi, donji, silazi do kamenoloma ,,Kitka'', pored samog puta za Visok i Planinarski dom. Do njega ima oko 2.5 km i to je još jedna varijanta uspona na Crni vrh. Drugi, levi, gornji i kameniti put vodi na sam vrh. Do njega ima oko 2.5 km, uz savladavanje oko 200 m visinske razlike:

Sa ovog puta lep je pogled na pomenute Čuku i Mali vrh (vrhove koji su oko 150 m niži od Crnog vrha), kao i na Pirot i akumulaciono jezero istočno od njega:

Pošto je uspon priličan, bilo je i ovakvih situacija:

Polako smo se približavali cilju i posle tačno sat vremena hoda od farme našli se na zaravnjenom platou na vrhu na kome se nalaze veliki televizijski repetitori i bazne stanice mobilne telefonije:

Sa ovog mesta pogled na južnu stranu, na grad Pirot i Pirotsku kotlinu, nije dobar i trebalo bi se malo pomučiti za to. Crni vrh je ipak najpoznatiji po svojoj tvrđavi koja potiče s kraja XIX veka. Zapravo, građena je iste godine kad i ona na Šancu na Jeremijinom brdu kraj Babušnice - 1892. Kažu da je u njenoj izgradnji učestvovalo nekoliko hiljada zaprežnih vozila iz čitave jugoistočne Srbije. Naravno, imala je odbrambenu ulogu i okrenuta je na istok, odakle se nakon Srpsko-bugarskog rata (1885. godine) očekivao eventualni napad Bugara. Dobro je očuvana, izuzev dela levo od glavnog ulaza:

Dunja i ja smo je obišli sa svih strana i ulazili u njenu unutrašnjost. Najinteresantnije su puškarnice, probijene između debelih kamenih blokova:

Ono što je najaktuelnije i najvažnije u ovom trenutku, a vezano je za Crni vrh, pokrenut je proces zaštite tvrđave na njemu. Stručnjaci je smatraju jednom od najlepših vojnih građevina s kraja XIX veka u Srbiji i zato su nedavno iz regionalnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša pokrenuli proces njene zaštite. Videćemo šta će se dešavati na ovom mestu u narednom periodu...

Za Crni vrh i njegovu čuvenu tvrđavu vezane su i dve zanimljive priče. Jedna se može svrstati u grupu anegdota i već pomenutih planinarskih pehova:

Akter anegdote je čovek koga moji pratioci uglavnom dobro znaju, zbog fenomenalnih putopisnih reportaža iz najzabitijih delova jugoistočne Srbije, ali i iz ostatka naše zemlje, Balkana i čitave Evrope. To je moj dobar prijatelj, Dejan Čupić iz Niša. Pre nekoliko godina bio je on na jednom od svojih brojnih proputovanja u Visoku. U povratku, u sumrak, posetio je Crni vrh, nakon što je na njega došao na sličan način kao Dunja i ja u leto 2014. godine. Napravio je nekoliko fotografija na vrhu i pohvalio mi se njima po povratku kući. Međutim, pored repetitora i antena, kao i tragova NATO-bombardovanja s proleća 1999. godine, na njima nisam mogao da vidim glavno obeležje vrha - veliku tvrđavu. Kada sam mu zatražio da mi pokaže njene fotografije, njegova reakcija je bila: ,,Koja tvrđava?'' Shvatio sam da je on nije ni video, jer se ona nalazi malo niže od platoa na kome su telekomunikacioni objekti i uređaji, a pošto je bilo leto očigledno je gusta vegetacija bila učinila svoje. Objasnio sam mu da je tvrđava na istočnoj strani vrha, okrenuta ka Planinarskom domu, i ispričao mu priču o njoj. Već sutradan je ponovo bio na Crnom vrhu, iz Niša, s namerom da slika njegovu tvrđavu. Dobri moj Deki, najveći putnik i avanturista koga znam...

Druga priča je moje podsećanje na detinjstvo i pokojnog oca. Kao i u slučaju Dunje, Crni vrh je i za mene simbol nekih mojih planinarskih početaka. Pisao sam o tome u svojoj prvoj knjizi...

U jesen 1980. godine otac me poveo u osvajanje Crnog vrha. Sećam se da smo do tvrđave stigli sa puta za Planinarski dom, da mi je otac pokazivao njenu unutrašnjost i pričao o istoriji, a da je zatim raspalio vatru i priredio za mene nezaboravan ručak u prirodi.
Došlo je vreme za povratak. U međuvremenu se na padine Crnog vrha spustila gusta magla. Pošto je teren, prekriven niskom grabovom šumom i kamenit sa puno dubokih vrtača, što ga čini veoma nezgodnim za snalaženje, bili smo u problemu - kako pronaći put do automobila.
Tada je moj otac učinio nešto što me oduševilo i što mi se trajno urezalo u sećanje. Primetio je da bandere sa žicama služe za snabdevanje strujom repetitora na Crnom vrhu i da vode u pravcu puta. Kako smo mogli lako da pratimo pravac prostiranja žica, vrlo brzo smo stigli do našeg auta, spremni za povratak kući.

Dunja i ja smo se vratili do auta kod Šiljine farme istim putem kojim smo i došli na Crni vrh.

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: jedno od najpoznatijih mesta u pirotskom kraju, na kome su mnogi pirotski planinari imali svoje prve planinarske pokušaje i avanture; najinteresantnije zbog lepe vojne tvrđave koja je zaslužila da uskoro bude i renovirana

Rizici: put severnom stranom može da bude blatnjav, a zimi i neprohodan zbog snega; najkraća staza sa asfaltnog puta vodi kroz trnje, preko dubokih vrtača i oštrog kamenja