Pirot i pirotski kraj

31mar2026 Potražite zaboravljeno babušničko selo Brestov Dol

Svaki odlazak do ovog sela praktično započinje na regionalnom putu Pirot - Babušnica - Vlasotince - Leskovac. Na 37. kilometru od Pirota, 6. kilometru od Ljuberađe ili na 2 km od Grnčara nalazi se mahala obližnjeg sela Modra Stena koja se zove Golubovići (devojačko prezime moje majke i prezime mog dede!). Tu, na nekih 375 m nadmorske visine, postoji jedno neugledno skretanje za Brestov Dol. Sada je na putokazu usmerenje za selo Dol, ali to nisu ista sela. Naime, na putu za Brestov Dol prolazi se kroz jednu mahalu sela Dol. Glavni put za Dol polazi u pomenutom selu Grnčar, oko 2 km bliže Ljuberađi i Babušnici.

Do sela ima oko 4.5 km pa računajte da ćete to rastojanje preći za minimum 1h 15 min. Odmah po skretanju na makadamski put kreće uspon na brdo severno od Golubovića. Nekoliko ,,lakat krivina'' omogućava da se visinska razlika od 150-200 m efikasnije savlada. Polako se otvara pogled na dolinu Lužnice, okolinu Modre Stene i u zaleđu na padine planine Ostrozub:

Interesantna je priča vezana za probijanje ovog puta posle Drugog svetskog rata (ranije se do sela išlo stazom uz Brestovdolski potok):

,,Oko 500 m terena iznad Golubovića je skoro vertikalno. Uspon je jedino mogao da bude savladan serpentinama. Na dogovornom sastanku oko trase puta bilo je raznih predloga kako da se savlada uspon, koliko treba okuka i sl. Pojavilo se više predloga, nastala je žučna rasprava, dok se neko od prisutnih nije dosetio i dao predlog da se dovede magarac iz Bogdanovca i da se on potera uz liticu. Poznato je da magarac ne ide uz brdo već krivuda. Tako je magarac pokazao graditeljima gde treba proseći put...

Po izlasku na proplanak treba znati da je prošao najteži deo relacije i da se dalje do sela ide uz mnogo manje oscilacija u visini. Sada je moguće videti dobar deo venca Suve planine, kao i samo selo Brestov Dol, u podnožju brda Runćula i Džurovica. Ovo je za mene uvek bilo posebno drago mesto, jer sam odatle imao priliku da u daljini ugledam selo, obično posle dužeg vremenskog perioda:

Kao što se može videti na zadnjoj fotografiji, ubrzo se prolazi kroz pomenuti zaseok sela Dol (nažalost, nikada nisam uspeo da saznam njegovo ime). Ovde se nalazi jedno skretanje koje je bilo važno za naš povratak jer smo tu kasnije skrenuli na put koji nas odveo u centralni deo sela Dol i kasnije u Grnčar i do plaznog mesta u Golubovićima.

Sa približavanjem selu, pogled na Brestov Dol je sve bolji. Na padinama brda Džurovica (777 m) bile su primetne posledice požara. U pozadini je nešto viši Ostatovički kamen ili Kula (990 m):

Posle tačno sat i 15 minuta hoda Marjan, Dime i ja smo bili na ulazu u selo. I tada, pre 15 godina, broj stanovnika je bio mali - svega 14. Prema poslednjim informacijama, u 2025. godini Brestov Dol je ostao bez svojih stalnih žitelja:

Prosečna nadmorska visina na kojoj se nalaze seoske kuće je oko 650 m. Brestov Dol je od centra svoje opštine u Babušnici udaljen oko 15 km.

Malo pre središnjeg dela sela je ,,Dom Golubovića'', kuća iz koje potiču moji preci i koju održavaju članovi moje familije. Sastoji se iz više odvojenih objekata, starih preko 100 godina:

Tada je još uvek bilo moguće sići do kladenca, koji je ranijeslužio za snabdevanje vodom. U godinama koje su usledile postepeno se utapao u žbunje i rastinje pa je ovo jedna od retkih fotografija tog mesta:

Pogled na ostatak sela iz dvorišta naše kuće izgleda ovako (Brestov Dol je maksimalno imao 75 domaćinstava 50-ih godina prošlog veka i nešto preko 400 stanovnika):

Posle zasluženog odmora moji drugari i ja smo krenuli u obilazak sela. Prvi ,,objekat'' na koji smo naišli jedno je od obeležja sela Brestov Dol. To je spomen-česma koja potiče iz sredine XIX veka. Obnovljena je 1930. godine zaslugom čuvenog seoskog sveštenika Petra Stamenkovića i posvećena brestovdolskim komitama izginulim za vreme Topličkog ustanka 1917. godine. Tada su bugarske vlasti, uznemirene akcijama komitskih odreda, proglasile maleni Brestov Dol za ,,komitsko selo’’.

Centar sela je svega 200 m dalje. Dočekao nas je sada pokojni deda Lina, čija se kuća nalazila preko puta velike zgrade zadružnog doma. Ovaj članak je posvećen njemu. Nema čoveka sa strane koji bi se našao u selu a da ga deda Lina nije na najbolji mogući način dočekao i ugostio:

Usledili su emotivni trenuci za mene. S kolena na koleno se prenosilo pamćenje i čuvao nezaborav na crkvu koju je selo Brestov Dol imalo nekada. To je bilo u vreme nadiranja Turaka na Balkan u XIV i XV veku. Kasniji Hram Svete Paraskeve ili Svete Petke podignut je 1860. godine. Nažalost, u junu 1993. godine crkva, decenijama zaklonjena od sunca zidovima zadružnog doma, se jednostavno urušila. Ostala je samo stara zvonara, koja postoji i danas i ukazuje na mesto gde se nekada nalazila crkva. Imala je neku posebnu lepotu i bila izgrađena od čvrstog materijala sa svoja dva zvona čuvena po zvuku. Zvuk ovih zvona pamtiće dok su živi svi ljudi koji su ih slušali. Nije se bez razloga nekada u Gornjem Zaplanju govorilo: ,,Najlepša su krčimirska stada, brestovdolska zvona i bonjinske devojke.’’

Uz deda Lininu pomoć sam uspeo da zazvonim i uživam u zvuku brestovdolskih zvona. I dan-danas se naježim kad pogledam ovaj snimak:

Izgled zadružnog doma s njegove prednje strane je nesvakidašnji. Slika je tužna i sve češća u selima babušničkog i pirotskog kraja:

Levo od doma je nekadašnji crkveni dom, kasnije seoska škola. Zgrada je podignuta 1939. godine. Prva škola u selu Brestov Dol je počela sa radom još 1901. godine, a ostala je bez đaka 1977. S druge strane doma moguće je videti crkvenu zvonaru iz drugog ugla. Taj pogled je sa godinama, zbog rastinja, sve manje moguć:

U jugozapadnom delu sela su zaseoci Raskrsje i Kostol. Čini mi se da je tamo najviše napuštenih kuća:

Kroz ove mahale smo prošli u odlasku do brda Runćula (697 m). U ataru Ostatovice i dalje je bio aktivan požar:

Na vrhu brda se nalazi stari zapis iz 1868. godine, posvećen Svetom Đorđu. Nekada je predstavljao mesto okupljanja meštana za Đurđevdan:

Usledili su povratak u Kostol i obilazak seoskog groblja. Ko ne zna lokaciju brestovdolskog groblja, teško će ga sam pronaći, iako je blizu centra sela. Tu počivaju moji preci: prababa, pradeda, čukundeda...:

Put Brestov Dol - Bogdanovac ima vrlo neobičnu trasu i vodi vrhom brda Džurovica. Obično svoje goste u selo povedem na ovo brdo da ,,bace pogled'' na delove sela Bogdanovac i na greben Suve planine s njegove južne strane. U slučaju Marjana i Dimeta nisam postupio tako. Vratili smo se još jednom do ,,Doma Golubovića'' na odmor i pripremu za povratak:

Povratak do Golubovića smo obavili drugačijim i znatno dužim putem. U mahali sela Dol, koja se nalazi na putu za Brestov Dol, skrenuli smo levo ka glavnom delu ovog sela u dolini Dolske reke:

Dol je ranije bio nešto veće selo od Brestov Dola. Početkom ovog veka u njemu su živela 82 stanovnika, a nekada, posle Drugog svetskog rata, blizu 500. Selo se smestilo sa obe strane duboke doline Dolske reke.

Prošli smo pored jednog starog krsta, sličnom onom na Runćuli iznad Brestov Dola, prešli na drugu stranu potoka i stigli do napuštene seoske škole (prestala sa radom 1978. godine):

Prošli smo kroz deo sela Dol gde je živelo najviše ljudi. S leve strane nam je bila dolina Dolske reke, a sa suprotne, desne mogli smo da vidimo brojne seoske zaseoke u delu prema Linovu:

Usledio je spust u selo Grnčar, obodom doline Lužnice i glavnim putem koji služi za dolazak u Dol. To je potrajalo oko pola sata:

Preostalo nam je samo da po asfaltnom putu prepešačimo deonicu od Grnčara do mahale Golubovići, niz desnu obalu reke Lužnice: