Potražite Gornju Nevlju, pogranično dimitrovgradsko selo

21may2020 Potražite Gornju Nevlju, pogranično dimitrovgradsko selo

U predvečerje drugog rođendana moje knjige ,,Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju'', želja mi je da vas ,,odvedem'' u jedno zabačeno, ali i izuzetno lepo selo u dimitrovgradskoj opštini. Moj prvi pokušaj da dođem do njega u leto 2011. pretvorio se u pravu avanturu. Nje sam se prisetio i na promociji knjige tako što sam gostima pročitao odlomak iz priče o Gornjoj Nevlji i obližnjoj Skrvenici.

Nekoliko puta do sada sam pisao o selu Donja Nevlja, kao centru kraja koji se naziva Burel. Ono se nalazi oko 14 km južno od Dimitrovgrada i 36 km od Pirota. Gornja Nevlja je dodatno udaljena od Donje Nevlje oko 4.5 km i nalazi se u krajnje južnom delu opštine Dimitrovgrad, nedaleko od granice sa Bugarskom.

Pomenuti odlomak iz moje knjige, koji najbolje opisuje kakve sam muke imao da pronađem Gornju Nevlju i kako je moguće ,,promašiti'' čitavo jedno selo, prenosim u celosti:

Šta mi se tačno dogodilo tog pretoplog letnjeg dana (28. avgusta 2011), dugo nisam mogao da odgonetnem. Činjenica je da sam, u jedan meni do tada nepoznati predeo, krenuo prilično nepripremljen i opušten, što mi nije bilo svojstveno. Neosporna je činjenica da sam se prilično umorio posećujući usputna mesta u slivu Lukavičke reke: Donju i Gornju Lukavicu, Slivnicu, tada pustu karaulu ,,Sloboda’’, selo Verzar, donji deo sela Bilo i Donju Nevlju. Očigledno mi je u završnici relacije, kada je samo preostalo da ,,overim’’ i poslednje selo, koncentracija jednostavno pala.
Naime, moj krajnji cilj tada je bila Gornja Nevlja. Sa već opisanog proširenja iznad Donje Nevlje, krenuo sam pogrešnim putem - za Skrvenicu. Usput sam video nekoliko kuća i pojata za koje sam ispravno zaključio da pripadaju Gornjoj Nevlji. One su se nalazile visoko pod brdom i nisam znao kako do njih da dođem. Greškom sam pošao jednim lokalnim putem koji vodi dalje na jug i prati potok koji se zove Bela voda. Nadao sam se da ću uskoro videti neko skretanje na istok i da će me taj put odvesti do Gornje Nevlje. Međutim, takvog skretanja nije bilo.
Ja sam išao sve dalje, udaljavao se od polazne raskrsnice gde sam ostavio auto i postajao sve umorniji, što zbog iscrpljenosti u prvom delu relacije, što zbog sunca koje je nemilice peklo, ali i zbog činjenice da sam ostajao bez vode. Ipak, najveći strah sam imao od pomisli na neuspeh - da neću ispuniti svoj cilj i posetiti sva planirana sela i da ću morati da se vraćam u jedan udaljeni i zabačeni kraj samo zbog ,,malene’’ Gornje Nevlje.
Kada je put, nasuprot svim mojim očekivanjima, skrenuo na zapad, počeo da se penje i obilazi jedno brdo, shvatio sam da sam negde napravio grešku. Kada sam konačno s druge strane duboke doline video kuće koje su nesumnjivo pripadale Skrvenici, postalo je jasno da sam promašio put za Gornju Nevlju i da sam zalutao. Vratio sam se razočaran, a selo koje sam tražio nisam pronašao.
Rešenje sam našao tek dve nedelje kasnije, proučavajući kraj između dve Nevlje i Skrvenice na Google Earth aplikaciji. Video sam da se put za Gornju Nevlju odvaja ulevo malo pre raskrsnice, odnosno proširenja i okretnice autobusa, i da je to odvajanje tako neugledno i neobeleženo da ga ja u svojoj prevelikoj želji prvi put nisam ni video. Nisam imao mira, pa sam potragu za Gornjom Nevljom ubrzo rešio da ponovim.
Novi pokušaj, 10. septembra 2011, bio je neka sasvim druga priča. Kako se usput nisam zadržavao, do Donje Nevlje i problematične raskrsnice sam stigao veoma brzo. ,,Čuveno’’ skretanje za Gornju Nevlju sam ovog puta odmah pronašao.

Da vi ne bi ponovili moju grešku, preneću vam svoja iskustva od moje poslednje posete Gornjoj Nevlji, 30. aprila 2017. Najpre sledi izgled ,,problematične'' raskrsnice, koja se nalazi na oko 2 km južno od Donje Nevlje. Ovde se završava asfaltni put, a odmah tu je i proširenje gde treba ostaviti automobil. Zatim sledi pogled na Gornju Nevlju sa puta za Skrvenicu, jer sam tada najpre obišao ovo selo:

Na poslednje dve fotografije možete videti da se Gornja Nevlja nalazi u podnožju jednog od nekoliko kupastih brda u ovom kraju. Njegova najviša tačka je na 922 m i meštani ga nazivaju Kamik. Samo selo se nalazi na oko 770 m nadmorske visine, što je za čitavih 200 m više u odnosu na obližnju Donju Nevlju.

Do Gornje Nevlje od raskrsnice vodi makadamski put dužine 2.5 km. Odmah se prelazi most na potoku Bela voda i put za selo povija desno. Pravo od mosta se nastavlja za karaulu ,,Lazino brdo'':

Put delimično prolazi kroz šumu i na njemu se smenjuje nekoliko oštrih krivina i dužih pravaca. Uspon je praktično stalan:

Sa čistine pred ulazak u selo pruža se lep pogled na brdo Gradište (924 m) i put za Skrvenicu:

Posle 20-ak minuta brzog hoda uz brdo, ulazi se u selo Gornju Nevlju:

Treba pratiti glavni put. U selu ima i novih kuća-vikendica:

Stara zgrada seoske škole odavno je napuštena, ali me veoma obradovalo njeno lepo sređeno dvorište:

Nedaleko odavde je i stari obročni krst iz 1860. godine:

Gornja Nevlja je 2011. godine brojala svega 19 stanovnika, dok ih je 1948. godine popisano 428. Semantika (značenje) imena mi nije poznata. Selo ima i svoju crkvu koja se nalazi pored groblja. Posvećena je Svetoj Bogorodici i sagrađena oko 1933. godine. Obnavljana je upravo u vreme mog poslednjeg boravka u ovom selu, u proleće 2017, tako da je nisam posetio. O njenoj zanimljivoj prošlosti možete čitati u knjizi ,,Vera i kamen'', Cvetka D. Ivanova i grupe autora (Narodna biblioteka ,,Detko Petrov'', Dimitrovgrad 2018).

Ukoliko se produži putem dalje na istok, dolazi se u deo sela odakle se pruža lep pogled na šumovita brda u Bugarskoj. Moguće je videti i venac Stare planine. Bugarska granica je udaljena oko 1 km od sela.