Pirot i pirotski kraj

15feb2026 Prevoj Kruška - Petlovo bojište - Debeli del - Šljivovički vrh - Dve ivorke - Vodna buka

Kruška je dobro poznati prevoj na 680 m nadmorske visine, udaljen od Pirota oko 14, a od Babušnice 11 km:

Ne smem da zaboravim da naglasim da je naša ekipa zapravo tročlana jer je tu i Milanova petogodišnja keruša Luna. Zahvajujući Milanu, u nogama ima više osvojenih planinarskih vrhova nego pojedina planinarska udruženja u Srbiji :)

Odmah krećemo blatnjavim putem ka Petlovom bojištu jer želim Milanu da pokažem nekadašnji vojni poligon i da mu ispričam zanimljivu priču o Kosmetskom odredu mira. Ispostavilo se kao malo gubljenje vremena jer smo u povratku sa naporne akcije upravo ovde ponovo prošli:

Posle ispričane priče o Petlovom bojištu vraćamo se malo nazad i produžavamo u pravcu zapada. Cilj je sa južne strane obići brdašce Grguljato (727 m), a zatim u kraju između Guste padine i Treštenice izaći na Debeli del. Prolazimo čak i kroz zasad lavande. Nismo znali da, pored onog iznad Tamnjanice, postoji još takvih mesta u našem kraju:

Nadalje naše napredovanje nije baš lako. Pratimo puteve koji se po pravilu brzo gube ili se ukrštaju sa putevima čiji se pravac pružanja ne poklapa sa onim koji mi želimo. Zaobilazimo šumarke, u želji da pred sobom imamo što čistiji i pregledniji teren:

U podnožju Treštenice nailazimo na napuštenu pojatu. Probijamo šumski pojas i započinjemo uspon uz Debeli del. Sa naše leve strane je Gusta padina, dolina koja razdvaja Momčilovac (960 m) i Debeli del (961 m). Uspon je prilično naporan i ulazimo u pojas magle:

Sat i po vremena nam je trebalo da od polaznog mesta na prevoju Kruška izađemo na Debeli del, mesto gde se nalazi prva od dve nekadašnje bugarske karaule koje ćemo obići:

Milan je ovde prvi put. Ja sam već bio sa Sašom iz Babušnice u martu 2023. godine. Tada smo do ovog mesta stigli iz Gornjeg Striževca, preko brda Momčilovac. Po lepom vremenu odavde se pruža lep pogled na Babušnicu i kotlinu u kojoj se ona nalazi:

Sledeći cilj je izaći na put koji povezuje Šljivovik i Šljivovički vrh. Deonica je duga oko 1 km. Magla se razilazi i u daljini možemo da vidimo naš krajnji cilj - vojni objekat na Šljivovičkom visu (1258 m):

Po izlasku na glavni put, naš dalji tok relacije je mnogo lakši, lišen napora oko orijentacije na nepoznatom terenu i pronalaženja pravog načina za prolaz. Posle svega pet minuta prolazimo mesto gde ćemo u povratku skrenuti na bočni put koji vodi na sever, ka Dve ivorke i Vodnoj buki:

Tvrd i kamenit put do Šljivovičkog vrha nije na listi mojih omiljenih. Zna prilično da se oduži. Kompletna deonica od Šljivovika do vrha duga je oko 8.5 km. Mi smo je ,,presekli'' negde na polovini, tako da smo do vojnog objekta na Šljivovičkom vrhu imali oko 4.5 km. Ubrzo po izlasku na put krenula je da pada i najavljena kiša:

Pred sam izlazak na vrh počeo je da se otvara nešto lepši pogled na dolinu Koritničke reke, Suvu planinu i Lužničku kotlinu u pozadini:

Posle tri sata jakog tempa stižemo na cilj:

Objekat na Šljivovičkom vrhu koristimo za odmor. Više puta smo obojica bili na ovom mestu tako da nije bilo nikakvog detaljnijeg obilaska. Zbog toga samo nekoliko fotografija:

Povratak počinje istim putem kao u dolasku. Posle 50 minuta smo na onom mestu gde napuštamo put za Šljivovik:

Kratko idemo ovim bočnim putem, a onda skrećemo desno. Bauljamo jer se spustila gusta magla. Nakratko sam se zabrinuo kako ćemo pronaći Dve ivorke (1016 m) na jednoličnom terenu prepunom vrtača:

Na sreću, vremenski uslovi kreću da se menjaju u pozitivnom smeru. Magla se sklanja, sve je toplije, prestaje kiša. Na brežuljku koji je pred nama uočavam naslagano kamenje na blagom vrhu. Zove se Dve ivorke, a meštani ga zovu i ,,Dve ivorće''. Šta označava reč ,,ivorka'', nisam uspeo da saznam. Emotivni trenuci za mene jer sam o ovom mestu pisao u svojoj drugoj knjizi:

Dve ivorke se nalaze između Debelog dela i Vodne buke, mesta na kojima su smeštene dve stare bugarske karaule. Do Vodne buke ima manje od 2 km, krećemo se levo-desno, zaobilazeći duboke i urasle vrtače. Ono što je dobro - nekadašnja karaula na Vodnoj buki se sa južne strane izdaleka vidi, tako da nema problema sa snalaženjem. Kad kažem ,,karaula'', kao i u slučaju prve na Debelom delu, i ovde nama ni govora o nekakvom objektu. U pitanju su samo temelji od naslaganog kamenja...

Do druge karaule stižemo 25 minuta nakon polaska sa Dve ivorke ili 1h 40 min nakon Šljivovičkog vrha:

Od ovog mesta se, pored Pirotske kotline, otvara pogled na planinu Belavu i belopalanački kraj. S druge strane velike vrtače je mesto na kome je označen vrh visine 969 m (karaula je na 979 m). Pojavljuje se sunce i uživamo u odmoru i pogledu na okolinu:

Započinjemo povratak na Krušku. Prevoj je udaljen vazdušnom linijom oko 5 km. Mogu da kažem da nije bilo nimalo lako, zbog terena prepunog dubokih vrtača i dolina, šumaraka i trnja kroz koje smo morali da prođemo. Potrajalo je to punih sat i po:

Izlazili smo na neke puteljke kojima su verovatno ranije prolazili lovci svojim terencima, sve dok nismo izašli na ,,pravi'', blatnjavi seoski put na kome smo mogli da prepoznamo skori prolazak traktora. Kraj se zove Milenkova padina, a sa naše desne strane je bila duboka dolina Balanov dol koja se spušta sa Vodne buke u pravcu jugoistoka:

Ovaj put nas je odveo u dolinu koja se naziva Ponorska padina. Nalazi se na oko 600 m nadmorske visine i 2 km južno od pirotskog Ponora. Ovde Ponorci obrađuju svoje njive:

Dolina mi je poznata jer sam ranije dolazio do nje sa Kruške i Petlovog bojišta. Uspon na Petlovo bojište mi je bio baš naporan, posle 25 km pređenih kilometara, dobrim delom po vrlo teškom terenu:

Trajanje relacije: oko 7.5h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: lepa i naporna planinarska akcija, delom po vrlo teškom terenu, uz izlazak na stare bugarske karaule iz Drugog svetskog rata i vidikovce sa sjajnim pogledom na okolinu; ,,kruna'' svega je obilazak napuštenog vojnog objekta na Šljivovičkom vrhu

Rizici: nema nikakvih markacija i usmerenja, niti izvora sa vodom za piće; najteže su deonice od Petlovog bojišta do Debelog dela i između Vodne buke i Petlovog bojišta (upravo taj teren je interesantan lovcima)